Varijetet, sorta i hibrid su oznake za seme, ali šta one znače i šta nam govore?
Ljude ponekad bune pojmovi kao što su varijetet, sorta i hibrid. Neupućeni će čak reći da je GMO sve što nije sorta, a to je velika greška. Kako bi bili uspešni u uzgajanju biljaka, potrebno je da znamo kako i na koji način one prenose svoje osobine na buduće potomstvo.
Varijacije unutar jedne vrste se odnose na raznolikost. Tako ćemo pod latinskim nazivom Brassica rapa prvo pomisliti na repu. Međutim, kada se tome doda oznaka za varijetet videćemo sasvim različito povrće koje je veoma srodno.
Tako se, na primer, Brassica rapa var. rapa se odnosi na repu, ali Brassica rapa var. perviridis ili var. chinensis ili var. purpurea niti ne liče na repu kakvu mi poznajemo. Prva je biljka japanski spanać komatsuna, druga kineski kupus bok čoj, a treća ljubičasta cvetnica čoj sum.
Pod pojmom sorte podrazumevamo grupu biljaka iste vrste koje se odlikuju specifičnim osobinama, čije seme verno prenosi takve osobine iz generacije u generaciju. Najčešće su vezane za određeno područje gde su se prilagodile na klimatske uslove.
To je ključ opstanka mnogih starih sorti koje danas uzgajamo. Svako od nas može da sačuva sortno seme i uzgaja u svojoj bašti. Takav je slučaj s mnogim sortama povrća gde je možda najpopularniji paradajz, ukrasnog, lekovitog i začinskog bilja.
U voćarstvu se širenje određene sorte omogućava uzimanjem reznica sa stabla koje ima poželjne osobine i kalemljenjem ili vegetativnim razmnožavanjem. Kada sa stabla jabuke sorte greni smit uzmemo plemku ili pupoljak oni će verno preneti njene osobine. Budući da su stabla jabuke stranooplodna, njeno seme nastaje oprašivanjem, a polen može biti od neke druge sorte. Zbog toga semenka ne prenosi verno osobine izvornog stabla.
Kod žitarica razlikujemo ozime i jare sorte. To nam govori koji je optimalan termin setve, kakva je otpornost na niske temperature i dužina vegetacijskog perioda.
Ukrštanjem, odnosno oprašivanjem dve ili više sorti nastaje seme iz kojeg će se razviti hibridne biljke. To je pojava koja se normalno dešava u prirodi i zahvaljujući njoj nastale su brojne sorte. Ne radi se o GMO usevima, jer GMO podrazumeva unošenje genetskog materijala u biljke do kojeg prirodnim putem nikada ne bi došlo. Takvo je ubacivanje gena bakterija u žitarice, ili ribe u paradajz.
Oznaka F1 na kesicama semena biljaka nam daje podatak da se radi o hibridnoj biljci. Kada sačuvamo njeno seme, nećemo dobiti verno prenošenje osobina.
Zbog toga se profesionalni proizvođači svake godine odlučuju za kupovinu visokoprinosnih hibrida. Neki su se toliko odomaćili da su postali lako dostupni i jeftini. To je slučaj s hibridom krastavca Levina F1. Kod kukuruza se za setvu koriste hibridi razvrstane u grupe zrenja (FAO) od 100 do 1.000.
Tagovi
Autorka
146
Glasova: 18
U svojoj blizini nemam nikakvu deponiju ili zeleno ostrvo 12,3%
Glasova: 6
Preskupo mi je da odvezem otpad ili platim nekoga da to uradi 4,1%
Glasova: 10
Isti đavo, svejedno će završiti negde u prirodi 6,8%
Glasova: 105
Ne ostavljam otpad u prirodi 71,9%
Glasova: 7
Briga me za otpad, imam drugih problema 4,8%