Prvi preduslov u poljoprivrednoj proizvodnji je imati kvalitetno zemljište. Međutim, kad analize pokažu da je ono kiselo, neophodno je da se primeni processkalcifikacije, a to je agrotehnička mera na koju ne treba zanemariti.
U brdsko-planinskim područjima Kolubarskog okruga, zemljište koje se obrađuje je kiselo, a stručnjaci naglašavaju da je to jedan od najvećih ograničavajućih faktora uspešne biljne proizvodnje. Pojačana kiselost glavni je uzrok niskih prinosa, biljka se slabije ukorenjavaju pa je samim tim i korišćenje hranljivih materija slabije.
"Četvrtu godinu za redom u sklopu programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, JP Agrorazvoj valjevske doline, obezbeđuje poljoprivrednicima krečni material za popravku plodnosti zemljišta. Ove godine nabavljeno je oko 58 tona krečnog materijala - Zeo-mina. Bilo je veliko interesovanje, jer je ovo četvrta godina kako se sprovodi mera dodele materijala za poboljšanje kvaliteta tla i on je dodeljen za 135 poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Valjeva", kaže Goran Marjanović, direktor ovog preduzeća.
"Na ovaj način biće popravljeno oko 200 hektara, što je veoma značajna površina s obzirom da već nekoliko godina kroz ovu meru radimo na poboljšanju plodnosti poljoprivrednog zemljišta. Količine i preporuke za primenu krečnog materijala utvrđivane su na osnovu rezultata agrohemijskih analiza tla i biljnih kultura koje se nalaze na tretiranoj parceli."
Stručnjaci naglašavaju da je pojava kiselosti posledica nekontrolisane ili nepravilnom upotrebe mineralnih đubriva, odsustva organskih đubriva, ali i kiselih kiša.
Zemljišta u valjevskom kraju su kisela, naročito u brdsko-planinskim krajevima, gde je prema analizama Poljoprivredne savetodavne i stručne službe oko 60 odsto takvih parcela, zbog čega je i uvedena ova mera podrške poljoprivredi.
Da li je zemlja kisela, pored analize, može se prepoznati i kroz prmenu boje listova biljaka iz zelene u žutu ili ljubičastu. Zanimljivo je i da lucerke može poslužiti kao indikator kiselosti, jer ne može da uspeva na zemljištima čija je pH vrednost ispod 5. Nebojša Birčanin iz sela Suvodanje se pre svega bavi stočarstvom, a kako bi obezbedio dovoljne količine hrane, gaji lucerku.
"Radio sam analize u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu i pokazalo se da zemljište na kome sejem lucerku je kiselo. Ove godine dobio sam 500 kg krečnog materijala koji ću ove jeseni zaorati, a mera se pokazala kao dobra jer dobijam veći prinos lucerke", kaže Birčanin.
Da bi proces popravljanja kvaliteta zemljišta bio uspešan, treba odabrati pravo vreme za kalcifikaciju. Najčešće se preporučuje da to bude period posle žetve ozimih useva ili jarih žita, jer u tom slučaju ima dovoljno vremena da se kalcijum aktivira do jesenje setve. I u jesen se može obavljati ovaj proces, a preporuka struke je da to bude posle vađenja šećerne repe i žetve suncokreta, soje, kukuruza. Zimi se ovaj process ne preporučuje, a najnepovoljniji period je proleće, pa treba izbegavati da se to obavlja u tom periodu.
Poljoprivrednici koji se odluće da ovim procesom poprave kvalitet tla potrebno je da ravnomerno pospu po celoj površini njive i potom izvrše zaoravanje. Koju količinu će koristiti, zavisiće od pH vrednosti zemljišta i procenta kalcijuma u krečnom materijalu, pa je neophodno da se uradi analiza. Smatra se da dejstvo kalcifikacije u proseku traje četiri do sedam godina.
Foto prilog
Tagovi
Autorka