Šta se događa sa bumbarima koji izleću sve ranije?

Rezultati istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Lund u Švedskoj pokazuju da bi zbog toplije klime i izmenjenog poljoprivrednog pejzaža moglo doći do pada populacije i smanjenja broja vrsta bumbara. To će rezultirati smanjenim oprašivanjem.

Dolaskom toplijih dana iz hibernacije se bude ženke bumbara i kreću u potragu za mestom gde će obaviti polaganje jajašaca. U tom poslu provedu nekoliko nedelja. Problem je što jedino ženke prezimljuju, a nagle promene vremenskih uslova dovode do njihovog uginuća.

"Širom Švedske vidimo da povećane temperature zbog klimatskih promena utiču na to kada se matice bude i izleću da pronađu novo gnezdo", kaže istraživač Maria Blasi Romero.

Više temperature i gubitak biodiverziteta

Nova studija pokazuje da se u Švedskoj prvi let dogodi u proseku pet dana ranije nego pre 20 godina. Istraživači su koristili kolekciju Biološkog muzeja u Lundu kako bi ispitali ponašanje ženki bumbara još pre 117 godina, u različitim područjima na jugu zemlje. Ovi podaci pokazuju da se prvi let u predelima s intenzivnim uzgojem sada dešava oko 14 dana ranije nego pre više od jednog veka.

Pored temperature, na opstanak bumbara utiče smanjen biodiverzitet i polja pod monokulturama. Zbog moderne poljoprivrede sve je veći gubitak livada i pašnjaka. Insekti gladuju, jer nema hrane za njih. Kako pada bioraznolikost, ne dolazi do preklapanja buđenja ovih insekata i cvetanja ranog cveća.

Mere za očuvanje

Istraživači su pratili deset vrsta bumbara koji su inače najvažniji oprašivači u Skandinaviji. Utvrdili su da se rane vrste pojavljuju još ranije, dok vrste koje se pojavljuju kasnije u sezoni nisu promenile sezonu leta. 

Predložene su mere koji bi usporile negativne efekte. Pre svega se to odnosi na očuvanje prirodnih pašnjaka i kasnu kosidbu, nakon precvetavanja, ali i na trave pored puta. Očuvanju će pomoći uzgajanje cvetnih traka i živica od vrsta koje pogoduju oprašivačima, kao i setva detelina kojima će se dopustiti da delimično procvetaju.