Šta Srbija gubi, a šta dobija članstvom u STO?

Šta Srbija gubi, a šta dobija članstvom u Svetkoj trgovinskoj organizaciji? Da li Srbija ima izbora?, dileme su kojima je svoje predavanje na 12. zimskom savetovanju farmera na Tari počeo Žarko Galetin, direktor Produktne berze. Ovaj stručnjak je ukrstio argumente "za i protiv" i na osnovu činjenica izveo zaključak. Hrabro. I nešto novo. Do sada smo u javnosti slušali kakofoniju tipa "Nećemo u STO zbog GMO".

Kakav je izbor pred nama?

Svetska trgovinska organizacija je međunarodna multilateralrna organizacija koja se bavi pravilima trgovine među nacijama. U osnovi ove organizacije se nalaze sporazumi STO u kojima su implementirana pravila trgovanja. Nastala 1.1.1995. godine, STO okuplja 161 članicu preko kojih se odvija oko 97% svetske trgovine. Srbija, uz BiH i Belorusiju, jedina je Evropska zemlja koja nije u STO.

Prema Žarku Galetinu, Srbija nema izbora kada je reč o učlanjenju u Svetsku trgovinsku organizaciju. On to obrazlaže sledećim: "Više od 97% svetske trgovine je u okvirima STO (161 država); zvanična politika zemlje je pristupanje EU - poglavlje 30 (preduslov ulazak u STO); odavno je liberalizovala spoljnotrgovinsku politiku (izuzev GMO); jedini način da se zaštiti domaće proizvođače na stranom tržištu; najbolji način da se zaštiti domaće proizvođače na domaćem tržištu; jedini način da zaštiti intelektualnu svojinu; dobar signal stranim investitorima o sigurnosti njihovog ulaganja; rešavanje trgovinskih sporova u okviru STO jedina je mogućnost Srbije da izađe na kraj sa velikim i moćnim trgovinskim silama. I na kraju - nema više šta da izgubi".

GMO prepreka za STO

Svima je jasno da je glavna prepreka (uz još nekoliko manjih) naš restriktivan zakon o GMO i insistiranje pre svega SAD da se on izmeni i da se dozvoli promet GMO. Da se podsetimo da se GMO proizvodima smatraju oni proizvodi koji sadrže više od 0,9% prisustva GMO (postojeći Zakon 2009.). Zanimljivo je da za neke zemlje, kao što je Rusija, uslov za promet GMO nije ni postavljan pri učlanjenju. Sa druge strane, Bugarska je prvo usvojila pa poništila Zakon o prometu GMO. "Na žalost, GMO u Srbiji je postalo političko pitanje, a njime bi pre svega trebalo da se bavi nauka", konstatuje Galetin.

Ako i promenimo zakon, kako da otežamo ulazak GMO proizvoda na naše tržište?

Zemlje Evropske unije razvile su različite mehanizme kako da otežaju prodor GMO proizvoda na svoja tržišta. Direktor Produktne berze Žarko Galetin smatra da bi trebalo da iskoristimo sledeće:

• što složenije i rigidnije procedure za registraciju GMO proizvoda
• jasan i transparentan sistem obeležavanja GMO proizvoda kroz legistlativu
• Podržavati organizacije koje podržavaju GMO free, poput "Dunav - soje"
• Insistirati na aktivnijem delovanju Nacionalnog saveta za biološku sigurnost (šta li on uopšte radi)
• Prosvećivati javnost o štetnosti GMO.

Gde se Srbija nalazi u pristupanju STO?

Srbija podnela zahtev za prijem i podnošenje Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu 19.11.2004. godine. Osnivali smo radne grupe za prijem u članstvo, i to: radne grupe za robu, za usluge i za poljoprivredu. Vode se dve grupe pregovora:

• Multilateralni pregovori - "pregovori o pravilima", ne pregovara se o samim pravilima, već o vremenskom rasporedu prilgođavanja kandidata pravilima STO - usklađivanje zakona - Sporni Zakon o GMO (2009. god.), Zakon o Robnim rezervama
• Bilateralni pregovori - "pregovori o pristupu tržištu", pregovori sa zainteresovanim članicama. One vrše pritisak da se snize carine za njihove ključne izvozne proizvode.

Dakle, još su otvoreni sledeći bilateralni pregovori: sa SAD o GMO-u i poljoprivrednim proizvodima, sa Brazilom u vezi poljoprivrednih proizvoda što je uglavnom rešeno, te sa Ukrajinom gde je sporno više od 700 proizvoda. Oni traže ukidanje carina na ključne poljoprivredne proizvode i čelik.

Zaključak

Žarko Galetin je svoje predavanje završio tezama koje govore o tome gde smo, šta smo i da neme "svetske pravde".

WTO je projekat koji je nastao kao posledica procesa globalizacije. Svetsko tržište sada se posmatra kao jedna celina, pogotovo što proces ukrupnjavanja privrednih subjekata kroz multinacionalne korporacije ne poznaje administrativne granice, a profit je iznad svega. Trenutna pozicija Srbije nas još jednom uverava u licemerje svetske politike gde se male zemlje ucenjuju svim mogućim sredstvima i izazovima kao što je ulazak u WTO, a trend integracijskih povezivanja između država i stvaranja globalnih organizacija u velikoj meri urušavaju integritet slabih i malih država. Srbija spada upravo u te male države sa bitno umanjenim suverenitetom za samostalno upravljanje tog opšteg svetskog procesa i zbog toga mora da iskoristi sve ono što joj je ostalo od te samostalnosti u vođenju politike u interesu zaštite nacionalnih interesa.

I na kraju da dodam da bez obzira što su i Rusija i Turska članice Svetske trgovinske organizacije, Rusija je zabranila promet poljoprivrednih proizvoda iz Turske. Pre toga isto je učinila sa EU. Kao što bi naš narod rekao "batina ima dva kraja".