• Život na selu
  • 01.09.2018. 12:30

Šta Srbija radi da zadrži mlade na selu?

"Mladi neće na selo, dok se ne stvore isti uslovi žvota i rada kao u gradovima", smatra Branislav Gulan.

Foto: Bigstockphoto / Goodluz
  • 898
  • 43
  • 0

Odavno je poznato da situacija na selu nije sjajna, kada je reč o broju stanovnika. U brojkama, od preko 4.000 sela, 1.200 je u nestajanju. Od toga broja u 1.034 je manje od 100 stanovnika! Oko 50 sela je potpuno prazno. Asfalt ne psotoji u 500 sela, a prodavnica u 400. U više od 200 sela nema stanovnika mlađeg od 20 godina, navodi Blic.

20.000 evra i do 50 ha za mlade parove?

Zbog svega ovog Srbija ima plan da mladom bračnom paru, koji hoće da ostanu na selu, omogući 20.000 evra i do 50 hektara državne zemlje, koja će biti njihova dok je obrađuju. To je kao ideju, na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, predstavio ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. Trenutno u Srbiji Vojvodina dodeljuje novac mladim parovima za kupovinu kuće na selu sa okućnicom. Prošle godine na konkurs su stigle 283 prijave.

Na selu nema stresa, ali ni zarade bez rada

Jedni od onih koji su odabrali da se vrate na selo su Ivan i Dragana Kojić. Odluku su doneli pre pet godina. Obnovili su imanje Ivanovog dede u selu Družetić, nedaleko od Koceljeve i Valjeva. Danas ovde žive sa troje dece. Gaje šljive i prave med. 

"Na selo ne treba da se vraća onaj ko želi novac, jer će se razočarati. Ima zarade, treba da se radi, ali mnogo toga zavisi od vremenskih prilika. Treba da volite seoski menatlitet, kao i način života na selu. Prednost života na selu je što žena i ja imamo priliku da budemo sa decom non-stop. Nismo u jurnjavi i trci kao kad smo živeli u gradu, nema te vrste stresa. Mi volimo život u skladu s prirodom", kaže Ivan.

Zadrugarstvo za jače selo

Jedan od načina da se ojača selo i da se omogući opstanak su, smatraju stručnjaci, zadruge. U Srbiji je u poslednih godinu dana osnovano više od 270 novih zadruga. Vlada sa 25 miliona evra pomaže zadrugarstvo u trogodišnjem programu.

"To omogućava da se organizuju mali proizvođači, koji imaju do 2,5 hektara, a takvih je najviše u Srbiji, da proizvode, ali i prodaju svoj proizvod. Oni organizovanjem u zadruga ne unose više, kao nekad, svoju imovinu, već samo svoj proizvod.  Udruženi mogu lakše da ostvare svoja prava", ističe Branislav Gulan, član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Mladi trenutno nemaju interes da ostanu na selu

Međutim on nije optimističan kada je reč o povratku i ostanku mladih na selu. Kako kaže, mladi nemaju interesa, jer je poljoprivreda devastirana: "Mladi neće na selo, dok se ne stvore isti uslovi žvota i rada kao u gradovima. To znači da selo mora da ima i auto-mehaničara, i kozmetičara, i kafanu, i igralište, da ima i ostalih delatnosti osim poljoprivrede".

Napominje da treba raditi na tome da bar učenici srednjih poljoprivrednih škola, koji su sa sela, ostanu tu i da rade.


Izvori

Blic


Tagovi

Selo Milan Krkobabić Branislav Gulan Mladi na selu Zadruge Ivan i Dragana Kojić Družetić


Autorka

Aleksandra Kekić

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.