Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Mačva
  • 27.01.2018. 10:00

Štete od dabrova u Mačvi - seljaci nemoćni

Dabrovi su se, kako tvrde lokalni poljoprivrednici, nastanili u kanalima za odvodnjavanje vode iz plodnih parcela. U njima su od okolnog drveća napravili brane, jer im je neophodno dovoljno duboko rečno korito, da se ne zamrzne do dna i da sebi stvore dom. S druge strane, paorima to zadaje probleme, jer kad padne kiša kanali se prepune, a voda se izlije i poplavi oranice.

Foto: Kristin Chicago / Flickr
  • 2.183
  • 95
  • 0

Dabar je kod nas više od stotinu godina bio istrebljena vrsta, ali se u našu zemlju vratio 2004. godine, kada je vlada nemačke pokrajine Bavarske poklonila Srbiji 31 dabra. U međuvremenu su se, kako prenosi Blic, njihovi potomci namnožili, pa sada zadaju muke poljoprivrednicima u Mačvi, ali ne tako što jedu kukuruz i druge useve, već zato što grade brane i uzrokuju poplave na mačvanskim njivama.

Brana na kanalu za odvodnjavanje

Prema rečima meštana, dabrovi su se nastanili u kanalima za odvodnjavanje vode iz plodnih parcela. U njima su od okolnog drveća, napravili brane da bi mogli da regulišu nivo vode, nesmetano da plivaju i hrane porodicu. Kako bi bili aktivni tokom zime, dabrovima je neophodno dovoljno duboko rečno korito, da se ne zamrzne do dna. Oni grade brane da bi podigli nivo vode na rekama ili potocima u kojem žive i da bi usporili tok vode. Na taj način dabrovi sebi prave dom, dok istovremeno paorima zadaju glavobolje.

Najteža situacija kada padne puno kiše

Poljoprivrednici tvrde da je najgora situacija kada padnu kiše, jer brana tog "neimara" podigne nivo vode, pa višak poplavi oranice. Ono napominju da ukoliko sami pokušaju da pročiste kanale, tada se uznemire udruženja za zaštitu životinja. Kako ističu dodatni razlog za strah su visoke kazni, ali ih više boli nepravda što trpe štetu, iako uredno državi plaćaju naknadu za odvodnjavanje.

Zbog vode koja se izliva iz kanala i ostaje u njivama, mačvanski paori mesecima ne mogu da uđu u svoje posede. Kako napominje poljoprivrednik Miloš Damnjanović, voda bi u kanale trebala da se uliva umesto da se iz njih izliva. Glavni problem je to što dabrovi branom zatvaraju kanal, pa voda plavi oranice.

Ratari između dabrova i zaštitara životinja

Meštani tvrde da dabrove nisu dirali, međutim, kada su pokušali da probiju kanal i uklone branu napravljenu od šiblja i drveća da bi voda mogla nesmetano da protiče, zapretila su im udruženja za zaštitu životinja jer ugrožavaju stanište strogo zaštićene vrste. Ratar Milenko Pršić naglašava da im dabrovi ne smetaju. Oni ne ujedaju, ne jedu kukuruz, ni pšenicu, ali zato grade branu i izazivaju poplave.

I lokalna samouprava u problemu

Zbog dabrova je u problemima i opština koja ulaže novac u održavanje kanalske mreže. Jedan zakon ih obavezuje da čiste kanale, a drugi sprečava da to čine. Pomoćnik predsednika opštine Bogatić Milan Damnjanović ističe da lokalna samouprava ulaže desetine miliona dinara za čišćenje kanala, a dabar to za noć uništi. On objašnjava da kad krenu nadležne službe krenu da čiste šiblje i granje koje su dabrovi navukli, tada na teren izlazi i inspekcija koja hoće da piše kaznu jer uznemiravaju dabrove.

Kazne od 500.000 do 2 miliona dinara

Očajni meštani naglašavaju da oni ne žele da ruše delo tih "izvanrednih graditelja i inženjera", ali ne žele ni da trpe štetu, pa zahtevaju da im neko od nadležnih u državi pomogne. Plaše ih naravno i visoke kazne koje propisuje Zakon o zaštiti prirode. Novčane kazne za one koji ugrožavaju zaštićenu vrstu su ogromne i kreću se od 500.000 do 2 miliona dinara. A treba reći i to da je dabar u Srbiji u prvoj polovini 19. veka bio izuzetno brojan, ali je istrebljen nekontrolisanim lovom zbog skupocenog krzna i mesa koje je bilo cenjeno na trpezama bogataša.

Foto: Kristin Chicago / Flickr


Izvori

Blic


Tagovi

Dabar Mačva Brana Poljoprivreda Bogatić Agroklub Milan Damjanović Milenko Pršić Miloš Damnjanović Ratarstvo Njive Oranice Kanali za odvodnjavanje Poplave Problemi


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Da li podržavate proteste ratara u Srbiji?

2742

  • 10.08.2022. - 20.08.2022.

Glasova: 2559

Da, potpuno su opravdani 93,3%

Glasova: 130

Ne, nemaju prava da se žale 4,7%

Glasova: 53

Nisam upućen/a i ne zanima me 1,9%

Pregled ankete

Pregled ankete