• Prevencija pandemije
  • 18.11.2020. 18:00

Stižu nove pandemije ako ne zaštitimo prirodu? Poljoprivreda igra važnu ulogu

Promene u načinu na koji koristimo zemlju - širenje i intenzivna poljoprivreda, neodrživa trgovina, proizvodnja i potrošnja - narušavaju prirodu i povećavaju kontakt između divljih životinja, stoke, patogena i ljudi, upozoravaju stručnjaci.

Foto: Depositphotos/agero
  • 77
  • 4
  • 0

Nekoliko meseci nakon izbijanja pandemije virusa SARS-CoV-2 objavljeno je istraživanje kalifornijskog univerziteta u Davisu gde su proučavali naučne radove o bolestima koje su do sada prelazile sa životinja na ljude. Tada su ustvrdili da bliski kontakt sa divljim životinjama kroz gubitak njihovog staništa, a onda i lov kao i trgovinu, povećava rizik od epidemije novih bolesti. 

COVID-19, virus koji je do sada uzrokovao ukupno 55,1 milion slučajeva oboljenja u svetu od kojih je 1,33 miliona sa smrtnim ishodom, i dalje intrigira naučnike - kako njegovo poreklo, još više suzbijanje. Vakcina će, čitamo ovih dana, uskoro biti dostupna, ali, to ne znači da čovečanstvo treba da zaboravi na njegovo postojanje. 

Umesto reakcije - prevencija širenja virusa

Osim što ćemo još dugo osetiti posledice, slične će pandemije postati sve češće, brže će se širiti, odnositi više života, a posledično, znatnije naštetiti ekonomijama nego što je to COVID-19, upozorava novi izveštaj o biološkoj raznovrsnosti i pandemijama 22 vodeća stručnjaka iz celog sveta.

Sazvani od strane Međuvladine platforme za naučnu politiku o biološkoj raznovrsnosti i uslugama ekosistema (IPBES), stručnjaci se slažu da je izbegavanje ere pandemije moguće, ali da će to zahtevati seizmički pomak u pristupu problemu - s reakcije na prevenciju.

Upozoravaju kako je ovo najmanje šesta svetska zdravstvena pandemija od velike pandemije gripa 1918. godine, poznate i kao Španska groznica, pa iako svoje poreklo vuče od mikroba koje prenose životinje, kao sve do sada, nastanak ove najnovije u celosti je podstaknut ljudskim aktivnostima. 

Masovna prenamena zemljišta iz šumskih u poljoprivredna i izlovljavanje krivci za COVID-19?

Procenjuje se da još 1,7 miliona trenutno 'neotkrivenih' virusa postoji kod sisara i ptica - od kojih bi do 827.000 moglo imati sposobnost zaraze ljudi

Smanjiti uništavanje bioraznovrsnosti

"Iste ljudske aktivnosti koje pokreću klimatske promene i gubitak biološke raznovrsnosti podstiču i rizik od epidemije. Promene u načinu na koji koristimo zemlju - širenje i intenzivna poljoprivreda, neodrživa trgovina, proizvodnja i potrošnja - narušavaju prirodu i povećavaju kontakt između divljih životinja, stoke, patogena i ljudi. Ovo je put do pandemije", ni malo nije optimističan Peter Dašak, zoolog i vođa istraživanja. 

Šta stručnjaci preporučuju? Prevenciju, odnosno smanjenje aktivnosti kojima uništavamo bioraznovrsnost, a što je, podsetimo, deo Zelenog plana i jedna od strategija ZPP-a. To bi, prema naučnicima, trebalo da smanji kontakt divljih životinja i stoke, a onda i ljudi pa tako sprečiti širenje novih bolesti. 

Neviđena stopa gubitka bioraznovrsnosti - nismo ispunili nijedan cilj za njenu zaštitu

Za razliku od prevencije, reakcija, poput mera javnog zdravstva i tehnoloških rešenja, posebno brzo kreiranih i distribuiranih vakcina i lekova su "spor i nesiguran put" koji sa sobom nosi ogromne troškove, ističu ovi stručnjaci. 


Tagovi

Pandemija Covid-19 Suzbijanje Prevencija Kontakt Divlje životinje Stoka Bioraznovrsnost


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.