Stočari kolju životinje zbog suše, a mafija zarađuje na plavom zlatu

Za područje Mediterana uobičajeno je duže sušno razdoblje, ali ova godina će na Siciliji biti zapamćena kao ekstremna. 

Prema podacima Instituta za atmosferu i klimu (Isac Cnr), prvih sedam meseci ove godine tamo je zabeležena temperatura 1,55 stepeni viša od proseka od 1880. godine do danas, sa vrhuncem od 1,72 stepeni upravo na jugu.

Tamo poštena kiša nije pala više od godinu dana. Korišćenje vode za stanovnike je ograničeno, a kako navodi Tagesschaue, pojedini stočari su primorani da kolju stoku jer daje upola manje mleka i gubi na težini. 

Problem je održati stoku u životu

Jedan od farmera, Luka Kamarata ima oko 300 koza, a ovog je meseca zaklao njih gotovo 30. Nema dovoljno vode zbog čega mora da smanji stado. Proizvodnja mleka je uopla manja.

"Ali problem nije proizvodnja. Problem je održati životinje u životu", ističe Kamarata koji iako ima bazene za skupljanje kišnice, od njih nema nikakve koristi jer su oni - suvi. Kaže da se tako nešto nikada nije dogodilo, da godinu i po dana nije bilo dugotrajnije kiše. 

Italijanski institut za klimatska istraživanja CNR izračunao je da trenutno vlada ekstremna suša u više od 70 odsto površine Sicilije. Razlog su klimatske promene, kaže Antonelo Pasini pojasnivši da je Azorski anticiklon nekada bio svojevrsna zaštita od vrućeg vazduha iz Sahare. Ipak, to se danas promenilo, pa znatno toplija saharska klima postaje sve dominantnija za Siciliju.

"Vidimo šta nas čeka u sledećih nekoliko decenija, malo ranije nego što se očekivalo", kaže Pasini.

Neki stručnjaci čak predviđaju da bi se trećina Sicilije do 2030. mogla pretvoriti u pustinjski krajolik.

Mafija zarađuje na plavom zlatu 

Visoka temperatura i nedostatak kiše su samo deo problema na koji se ne može uticati. Naime, zbog dotrajalih cevi gubi se više od polovine prikupljene vode, a to pokazuju službene procene. Loše upravljanje vodom izaziva bes kod građana i poljoprivrednika, tim više što se nedostatak vode uopšte ne primećuje u hotelima i njihovim bazenima. 

Stanovnici se žale na loše politike i nejednak tretman jer se, kako kažu, u ovoj krizi bogatije četvrti češće snabdevaju cisternama nego siromašnije. Mnogi strahuju da mafija već dugo zarađuje na takozvanom plavom zlatu, na vodi. 

Za to vreme stočari kopaju sabirne bazene u slučaju da ipak padne neka veća kiša. 

Ugrožen paradajz, kupusnjače, narandže

Uz stočarstvo pati i biljna proizvodnja. 

U Apuliji, obustava korišćenja vode za navodnjavanje ugrožava paradajz kao i drugo letnje povrće, ali i jesenji i zimsko poput kupusa, brokolija i komorača, koji bez vode ne mogu biti ni presađeni, upozoravaju u Coldirettiju, najvećem italijanskom poljoprivrednom udruženju.  

Naglašavaju kako na Siciliji, nakon pada proizvodnje žitarica i stočne hrane i negativnih prognoza za maslinovo ulje postoji i strah za rod narandži. Nedostatak vlage znači plodove manje veličine koji nisu prikladni za tržište.

Propadaju hrastove šume

Osim Sicilije, teška situacija je i na Sardiniji, gde rekordne vrućine čak prete šumama hrasta plutnjaka i crnike. Coldiretti alarmira da je reč o neviđenom fenomenu na ostrvu, a sve potvrđuje i Univerzitet u Sasariju koji prati situaciju. Prema prvim hipotezama, suša je možda oslabila biljke, ali nije isključena ni prisutnost određenih patogena koji napadaju korenje i uzrokuju sušenje stabala odozgo prema dole.

U ovoj situaciji, Coldiretti ponovo ističe važnost projekta za izgradnju mreže akumulacija koju će po potrebi koristiti domaćinstva, industrija i poljoprivredni sektor. Cilj je prikupiti 50 odsto kišnice, udvostručiti kapacitet akumulacija i uspostaviti sisteme pumpanja za proizvodnju električne energije.