• Poljoprivredne površine
  • 23.05.2020. 07:30

Strategija F2F: Povećanje površina pod organskom proizvodnjom za 25 odsto do 2030.?

Kao odgovor na postavljeni cilj strategije "Od njive do trpeze", Norbert Lins, nemački političar i član Evropskog parlamenta, rekao je kako će se svi zastupnici potruditi da se usredsrede na proširenje poljoprivrednih zemljišta pod organskom proizvodnjom.

Foto: Depositphotos/shanin
  • 71
  • 4
  • 0

Evropska komisija postavila je još jedan cilj kao deo strategije Od njive do trpeze, a odnosi se na povećanje poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjomi to za 25 odsto do 2030. godine.

Strategija, koja je objavljena nedavno, nakon nekoliko odlaganja, naglašava potencijal organske poljoprivrede koja teži očuvanju životne sredine i stvaranju održivog poljoprivrednog sistema.

"Tržište organske hrane treba da nastavi da raste, a organska poljoprivreda treba i dalje dobro da se promoviše“, navodi se u strategiji i naglašava kako ova vrsta poljoprivrede ima pozitivan uticaj na bioraznovrsnot, otvara radna mesta i privlači mlade poljoprivrednike.

Novi akcijski plan i eko sheme

Kako bi podržala primenu dobre prakse kao što je to na primer precizna poljoprivreda, agroekologija, agrošumarstvo i smanjenje efekta staklene bašte, strategija je ponudila nove tzv. eko sheme u kojima se pojašnjava na koji način treba da se finansiraju.

Isto tako, u saopštenju su naglasili kako će Evropska komisija napraviti akcioni plan za organsku poljoprivredu, osmišljen kako bi pomogao državama članicama da podstaknu što veću ponudu i potražnju za takvom hranom. Kako bi se poboljšala dostupnost i cena te promovisala zdrava i održiva ishrana u ugostiteljstvu, Komisija će odrediti i najbolji način postavljanja minimalnih obaveznih kriterijuma za održivu nabavku, navodi euractiv

EK predlaže: Manje pesticida i đubriva, ali i podsticaji za organsku proizvodnju?

Osim na ekološku poljoprivredu, strategija se takođe fokusira na važnost sigurnosti semena, naglašavajući da poljoprivrednici moraju da imaju pristup nizu kvalitetnih semenki za razne biljne sorte koje su prilagođene klimatskim promenama.  

Povećava će se površina pod organskom proizvodnjom?

Kao odgovor na postavljeni cilj, Norbert Lins, nemački političar i član Evropskog parlamenta, rekao je kako će se svi zastupnici potruditi da se usredsrede na proširenje poljoprivrednog zemljišta, ali i pod organskom proizvodnjom, te je obećao kako će se sva pitanja u vezi sa tom temom donositi zajedno s poljoprivrednicima i da se neće ići protiv njih.

Evropsko udruženje za organsku proizvodnju IFOAM EU, pozdravilo je ovu odluku kao i sam cilj.

"Ekološka poljoprivreda uspešan je ekonomski model s dokazima korisnim za životnu sredinu. Postavljen je kamen temeljac koji sada treba da nastavi da se gradi“, rekao je Jan Pleg, predsednik IFOAM-a.

Međutim, nisu svi zadovoljnim ovakvim odlukama. Udruženje poljoprivrednika COPA-COGECA kritikovala je ovaj cilj rekavši kako ciljevi dolaze pre samih procena, pa pitaju: "Šta će se desiti kada procene pokažu da sve to nije realno i kako sve ovo postići ako alternative nisu lako dostupne, a potrebno ih je razvijati i u njih ulagati?“

Kako organska poljoprivreda utiče na životnu sredinu?!

Sa Udruženjem složila se i Žeraldin Kutas, generalna direktorka Evropske agencije za zaštitu bilja, koja je naglasila da ciljevi moraju da budu realni i utemeljeni na nauci, te da osiguramo željene rezultate u smislu očuvanja biološke raznolikosti, zdravlja i poljoprivredne proizvodnje.

Ekološki sektor doživeo je procvat tokom pandemije COVID-19, a veća prodaja proizvoda zabeležena je u raznim državama članicama. Iako je istakao da je kriza pogodila određene delove sektora, posebno sektor mleka i govedine, direktor IFOAM-a Eduardo Kuoko nedavno je izjavio da smatra da je ova vrsta poljoprivrede puno otpornija jer se manje oslanja na spoljne faktore kao što je to kupovina zaštitnih sredstava i đubriva koja je za vreme epidemije bila otežana.

Zadovoljni eko aktivisti 

Dugo nije moralo da se čeka ni na reakciju ekoloških aktivista. Kažu, kako ovaj plan nije mogao da stigne u boljem trenutku s obzirom na trenutnu situaciju s kojom se Evropa suočava. "Izbijanje pandemije bolesti Covid-19 jasno je ukazalo na naš neodgovoran odnos prema prirodi", u svom saopštenju navodi WWF

"Evropska komisija, predlaganjem niza mera, pokazala je spremnost u zaokretu odnosa prema prirodi. Ali, to se mora dodatno ojačati paketom mera zelenog oporavka već iduće nedelje. Tražimo da se 50 odsto mera nameni za klimu i životnu sredinu kako bi se izgradila jača i otpornija gazdinstva, ali i društva u celini", rekla je Ester Asin, direktorka WWF-ova odeljenja za evropske politike.

Ističu da u strategiji "Od njive do trpeze" WWF pozdravlja predlog novih propisa do 2021. kojim bi se sprečilo plasiranje neodrživih proizvoda, povezanih s nekontrolisanim krčenjem šuma, na tržište Evropske unije. "Nažalost ta strategija ne obuhvata prenamenu drugih ekosistema u svrhu intenzivne poljoprivrede, koja je jedan od glavnih uzroka gubitka prirodnih ekosistema i bioraznovrsnosti. Stoga organizacije civilnog društva, među kojima je i WWF, kao i zastupnici Evropskog parlamenta, traže mnogo veći angažman Evropske komisije", poručuju. 


Tagovi

Od njive do trpeze Eko shema Strategija Zemljište Organska hrana IFOAM EU Evropska komisija COPA-COGECA


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.