• Mere zaštite
  • 26.03.2017. 19:00

Suzbijanje štetnih glodara

Glodari su štetočine koje su se poslednjih godina premnožile. Kako biste ih suzbili, možete delovati preventivno i direktno.

Foto: YU-bin / Flickr
  • 2.149
  • 105
  • 0

Glodari su štetočine koje su se poslednjih godina premnožile. Prave štetu na velikim površinama, a ona može biti tolika, da ne može ni da se izmeri. Osim što uništavaju zasade, useve i zagađuju proizvode u skladištima, prenose i bolesti.

Glodari na našim poljima

Dominantne i štetne vrste koje se mogu sresti kod nas su: poljska voluharica, poljski miš, slepo kuče i hrčak, piše za sajt Poljoprivredne stručne službe Slavica Stojkić. Razlikuju se po tome kako uništavaju biljke, kao i po tome koje od njih su im ciljna grupa. Na biljci je lako prepoznati koji glodar je bio u poseti.

Vodena voluharica (Arvicola terrestris)

Njeno vreme je počelo - aktivna je od proleća do jeseni. Oštećuje i nadzemne i podzemne delove biljke, a posebno korenasto - lukovičasto povrće, cveće, mlade zasade voća i zasade vinove loze. Ne prija joj vlažno zemljište. Posebno treba biti oprezan, jer je nosilac parazitskih oboljenja čoveka i domaćih životinja.

Poljska voluharica (Microtus arvalis)

Ovaj glodar aktivan je tokom cele godine, a razmnožava se i do četiri puta. Pojavljuje se u poljima lucerke, deteline i strnih žita. Hrani se sočnim delom biljke, a tokom klicanja i nicanja koristi seme i klijance, a pravi štetu i na mladim biljčicama. Slična je i podzemna voluharica (Pitymys subterraneus), koja većinu vremena provodi pod zemljom.

Poljski miš (Apodemus spp.)

Ovaj glodar se razmnožava i do šest puta godišnje, a aktivan je tokom cele godine. Najviše štete nanosi tokom setve, kada skuplja posejano seme i odnosi ga u leglo. Tokom vegetacije oštećuje krtolasto-korenasto povrće, a u periodu zrenja odnosi zrnevlje velikog broja biljaka.

Hrčak (Cricetus cricetus)

Hrčak je noćna životinja, koja čini štetu i na nadzemnim i na podzemnim delovima biljke. Mesta se prepoznaju po tome što su ogoljena. Šteti i plodovima i semenu. Proleće je vreme u kome napada detelinu, lucerku i strna žita. Leto i rana jesen rezervisani su za kukuruz, krompir, suncokret, šećernu repu, i druge biljke. Najbolje je početi sa suzbijanjem krajem aprila.

Poljske glodare bi trebalo suzbijati pravovremeno i organizovano, na što većim površinama.

Kako se zaštiti od glodara?

Kako biste sprečili štetočine, važne su preventivne mere: intenzivna agrotehnika, blagovremena setva i žetva, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina i prostorna izolacija od postojećih žarišta.

Direktne mere zaštite u vezi su sa hemijskim suzbijanjem glodara. Koriste se klasični akutni rodenticidi i antikoagulanti. Fosforvodonik (Arrex patrone) namenjen je vodenoj voluharici. Preporučuju se svi preparati na bazi varfarina, bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona. Mogu da se koriste i ekološki povoljni rodenticidi na bazi vitamina D i oligoelemenata Se.

Foto: YU-bin / Flickr


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Slavica Stojkić Glodari


Autorka

Aleksandra Kekić

Urednik portala, diplomirani novinar i ljubitelj prirode. Omiljena izreka: Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred.

Izdvojeni tekstovi