Svet u 2020: Prirodne katastrofe nanele štetu od 210 milijardi dolara

I dok se Hrvatska još uvek bori sa posledicama zemljotresa i sabira štetu, rekordan broj uragana, šumskih požara i poplava uzrokovanih klimatskim promenama u prošloj godini na svetskom nivou nanio je štete od 210 milijardi dolara, navodi se u izveštaju reosiguravajuće kompanije "Munich Re".

Dvostruko više gubitaka nego u 2019.

Šteta je samo u SAD-u iznosila 95 milijardi dolara, što je gotovo dvostruko više od gubitaka 2019. godine. Prema izveštaju, kako prenosi cnbc, klimatske promene uzrokuju sve češće i intenzivnije katastrofe poput oluja, toplotnih talasa i šumskih požara nanoseći i ekonomske gubitke. 

Podaci govore i da je sezona uragana u toj zemlji bila itekako aktivna. Zabeleženo je rekordnih 30 oluja, više nego 2005. godine kada ih je zabeleženo 28. Osigurani su gubici porasli 44 odsto, na 82 milijarde dolara.

Toplotni talasi i suša glavni su uzroci požara koji su lani na zapadu SAD-a izazvali 16 milijardi dolara štete.

Kopernikus: Požari na Arktiku ovo leto postavili nove rekorde emisije CO2

"Gubici zbog prirodnih katastrofa u 2020. godini bili su znatno veći nego prethodne godine", rekao je član uprave Minhen Re, Torsten Jevorek.

Takođe, u izveštaju su posebno istaknute poplave u Kini, kao pojedinačni događaj koji je prouzrokovao najveću štetu. Reč je, naime, o 17 milijardi dolara, a osigurano je bilo samo dva odsto tog iznosa. 

Klimatske promene, dodao je Jevorek, igraće sve veću ulogu u prirodnim katastrofama. "Vreme je za delanje", naglasio je. 

Najtoplije decenije

Globalno gledajući, 2020. godina bila je u rangu s najtoplijom ikad zabeleženom - 2016. godinom označivši tako kraj najtoplijih decenija, pokazuju najnoviji podaci Službe za klimatske promjene Copernicus. 

Dakle, ovo je bila šesta u nizu izuzetno toplih godina, počevši od 2015. Takođe, ističu i da koncentracije CO2 nastavljaju da rastu do 2.3 ppm/godišnje dosežući maksimum od 413 ppm tokom maja 2020.

Zanimljiv je i podatak da je 2020. bila 0.6°C toplija od standardnog referentnog razdoblja 1981-2010., što je približno 1,25°C iznad predindustrijskog razdoblja 1850-1900. Najveće temperaturno odstupanje od proseka 1981-2010. koncentrisano je nad Arktikom i severnim Sibirom i to za čak 6°C iznad proseka.