Topola: Nemilost neba košta 20 miliona evra

Oluja sa gradom, koja je u sredu popodne protutnjala selima opštine Topola u Šumadiji, košta 20 miliona evra. Toliko, naime, iznosi prva procena štete. Voćari su dan posle oluje više gledali u zemlju, nego u nebo. Jer na zemlji je više od polovine ovogodišnjeg  roda, a i ono što je ostalo na stablima toliko je oštećeno, da je pitanje šta će od toga biti upotrebljivo.

Vagoni pali na zemlju

Kataklizmična slika nevremena u topolskim selima. Šljive razbacane po blatu, po putevima i voćnjacima, maline polomljene, kupine i grožđe oštećeno. Breskva se takođe našla na udaru grada veličine i do teniske loptice. Ni višnje i kajsije nisu pošteđene, jabuke, kruške viljamovke.

Saša Savić iz zaseoka Markićević kod Jarmenovaca zabrinuto ide od voćnjaka do voćnjaka. On živi isključivo od poljoprivrede. Bio je zakazao berače malina, ali je dan posle nevremena sve otkazao. Po pet hektara njegovih šljivika teško može da se hoda, jer su zemlju preplavile šljive koje je trebalo da bere ovog leta.

"U mojim voćnjacima šteta je oko 90 odsto, bez znakova da bi voće koje je ostalo na stablima moglo da se oporavi. Moja proizvodnja je bila od četiri do pet vagona. I ove godine rod je baš poneo, ali sad je sve otišlo u nepovrat. Sada su na zemlji dva, tri vagona. Ali još veća šteta je što su i stabla oštećena i sad je pitanje kako njih spasiti i oporaviti za sledeće sezone", kaže ovaj voćar.

Njegove voćnjake obišli su zaštitari ne bi li procenili na koji način će dalje spašavati voćnjake. Savić kaže da će se sačekati još koji dan da se vidi u kom pravcu će se taj proces odvijati, ali, kaže, zaštitari su za sad skeptični. Jedino je izvesno da će morati dosta novca da potroši na oporavak biljki, dodatnu zaštitu stabala i rana, i to u trenutku kada je izgubio ovogodišnju zaradu. U njegovom malinjaku sorte vilamet i mladari za sledeću godinu su uništeni.

Kupina uništena za naredne dve godine, rod grožđa prepolovljen

Ništa bolje nije prošao ni Zoran Đurić  iz sela Jarmenovci. Pretrpeo je najviše štete na šljivama, kupinama i malinama.

"Šljive imam na hektar i po. Ako me pitate kolika je šteta, mogu samo da kažem, velika je. Za neki dan ćemo videti šta je preživelo. Šljiva više ima na zemlji nego na stablu. A kod kupina vidi se već sad da je skoro svaka olupana i već se pojavljuju mrlje. Ali nije samo ovogodišnji rod u pitanju. Kupini  je sad potrebno bar dve godine da se oporavi", navodi Đurić.

Kako je dejstvovala protivgradna odbrana?

Vinogradari koji su u ovom kraju podno Oplenca takođe mnogobrojni, navode da je nevreme prepolovilo rod. Predsednik Skupštine opštine Topola, Dragan Jovanović, navodi brojke:

"Oko 6.500 hektara pod voćem je uništeno. To je oko 85 odsto od ukupne površine pod voćem. Procenat oštećenja u voćnjacima je od 60 do 90 odsto. Oko 250 objekata je oštećeno. Proglasili smo vanrednu situaciju i pitamo se šta je radila protivgradna zaštita. Zakon o protivgradnoj zaštiti se ne poštuje. Mi nemamo dovoljno raketa, onda skupimo pare i kupimo ih sami. Ali šta to vredi kad za minut dođe oblak iz susedne opštine koja ne kupuje rakete, spusti se tako nisko da samo možete nemoćno da gledamo kako nebo sve uništava. Onda mi ispadnemo smešni što trošimo uopšte pare za to".

Da je dejstvovala protivgradna zaštita, kaže Jovanović,  u celoj Centralnoj Srbiji grad bi naneo daleko manje štete. Nevreme je 2014. godine takođe teško pogodilo ovaj kraj. Tada je šteta procenjena na 10 miliona evra. Samo taj podatak govori o razmerama štete koja je zadesila voćare ove nedelje. Godišnji izvoz voća iz Topole, inače, vredan je 15 miliona evra.