• Veliko Polje
  • 30.03.2017. 12:15

Tov junadi menja za sađenje leske

Zoran Stamenić iz sela Veliko Polje bavi se ratarskom i stočarskom proizvodnjom natavljajući porodičnu tradiciju. Međutim, zbog niske cene stoke, ovaj domaćin planira da se naredne godine ozbiljnije posveti uzgoju leske.

  • 2.700
  • 132
  • 0

Domaćine u našim selima svakog proleća čekaju veliki poslovi, ali proleće pokreće i prirodu i ljude. Nova proizvodnja, novi izazovi, nove nade. Domaćin Zoran Stamenić, iz sela Veliko Polje, sa suprugom Mirom i četvoro dece, ima ozbiljnu ratarsku i stočarsku proizvodnju, a bavi se i voćarstvom, tačnije uzgojem leske.

Odlični prinosi pšenice

Priča sa Stamenićima krenula je od ratarstva. Kada je proizvodnja ozbiljna i temeljna, dobri prinosi ne izostaju. Tako su prošle godine prinosi pšenice bili odlični, a i ove godine će se potruditi da bude isto.

"Imamo ukupno dvadeset hektra zemlje, od toga je deset naših, a deset uzimamo u zakup. Sejemo one osnovne kulture, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i lucerku. Pod pšenicom imamo četiri hektara, ona za sada izgleda dobro, tako da sa njom nemamo problema. Posejana je rano i prehranjena, tako da se nadamo da će u dobrom stanju i ostati", započinje priču ovaj domaćin.

Tov junadi porodična tradicija

Druga važna delatnost kojom se bavi je stočarstvo. Porodična tradicija je tov junadi, ali Zoran kaže da sa današnjim cenama ne donosi baš veliku zaradu. U tovu ima 15 bikova.

"Cena bikova kreće se 1.90 evra po kilogramu, a sve ispod dva evra po kilogramu je ništa. Male su i subvencije, dobija se deset hiljada dinara po grlu, tako da se proizvodnja i ne isplati mnogo. I cena teladi je spala, 450 dinara po kilogramu. Jedino je dobro što imamo svoju hranu, tako da sve što proizvedemo koristimo za ishranu junadi, inače računice tu nema", kaže Stamenić.

Uz junad i prasići

Kod Stamenića je posebno zanimljiv objekat u kome se realizuje stočarska proizvodnja. Pravljen je pre više od šezdeset godina po planu mlečne pijace u Obrenovcu, a u njemu se pored goveda nalaze i svinje. Smanjenje stočnog fonda uticalo je na smanjenu cenu teladi, zato je teško popuniti tovilšte. Ovaj domaćin ističe da mu je lakše da utovi goveda nego da ih kupuje:

"Teladi nema, krećemo se po vašarima, u Valjevu, i Mionici, gde god ima pijaca, ali teladi ima slabo. Svinjarska proizvodnja se nekada isplati, nekada ne. Ne tovimo svinje, već samo prodajemo prasiće po pijacama. Nekada prasići imaju lepu cenu, sada im je trenutno cena 250 dinara po kilogramu. Međutim, prošle godine njihova cena je bila 150 i 140 dinara po kilogramu".

Leska zalog za budućnost

Zoran narednih godina namerava da smanji stočarsku i ratarsku proizvodnju, a širi voćnjake. Prema sadašnjim iskustvima, od lešnika se može dobro živeti. Ono što je važno za svaku proizvodnju je prodaja, a za lešnicima je velika potražnja.

"Imamo zaseđenih hektar i po pod leskom i šezdeset stabala šljive čačanke i lepotice. Imam u planu da svake godine po hektar zasađujem lesku, jer u njoj leži budućnost moje porodice. Lešnici se baš lako prodaju i za ovih nekoliko godina kako se bavim uzgojem leske imamo veliku potražnju, desilo se da ih i unapred prodamo, tako da nemamo problema sa prodajom", kaže Stamenić.

Photo: Myriams / Pixabay


Povezana biljna vrsta

Šljiva

Šljiva

Sinonim: - | Engleski naziv: Plum | Latinski naziv: Prunus domestica L.

Šljiva raste kao srednje veliko stablo, manje ili više bujnog rasta. Pojedine sorte zahtevaju oprašivače, dok se neke oprašivaju same. Šljive donose plodove na dvogodišnjim ili... Pročitaj više »

Tagovi

Ratrstvo Stočarstvo Tov junadi Goveda Svinje Telad Voćarstvo Leska Uzgoj leske Čačanka Šljiva


Autorka

Mirjana Stepic

Mirjana je diplomirani novinar, dete sa sela i entuzijasta u duši. Novinarstvom se bavi od 2008.godine.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Užina