Samo traktor koji ima zaštitnu strukturu koja može biti kabina ili ram, može se smatratni bezbednim traktorom, ako se poštuju sve ostale mere bezbednosti. Bočno prevrtanje traktora je zastupljeno u 70 odsto slučajeva, a uzdužno u 30.
Na putevima u Srbiji godišnje pogine više desetina vozača traktora, a nekoliko stotina zadobije teške telesne povrede. To su brojevi sa javnih saobraćajnica. Kada bi se računale njive i atarski putevi statistika bi bila mnogo crnja.
Pred žetvu pšenice, kada će mnoštvo poljoprivredne mehanizacije, što traktora, što kombajna biti na putevima, nije zgoreg upozoriti na osnovna pravila kada je reč o bezbednosti u saobraćaju tih specifičnih mašina sa ciljem zaštite njihovih rukovaoca.
Traktor na putu je potencijalna opasnost za sve učesnike u saobraćaju i nije ni čudo što je obeležen žutim rotacionim svetlom. On je sporiji od automobila i prlikom mimoilaženja i preticanja dešavaju se mnoge nezgode. One su česte prilikom izlaska i uključenja traktora na magistralne puteve, potom u sezoni jesenjih i prolećnih radova, kada nesavesni traktoristi na magistralne puteve iznesu ogromne količine blata, što je velika opasnost za ostale učesnike u saobraćaju.
Trakor je nestabilno prevozno sredstvo. Baš zbog toga Zoran Alimpić iz Agencije za bezbednost saobraćaja kaže da vozači koji njima upravljaju moraju biti dobro obučeni, a najčešće oni to nisu. "Čovek je uzrok svih nezgoda u 85% slučajeva. Tako i u ovim nezgodama imamo veoma veliki broj nestručnih lica koji rukuju traktorima. Ukoliko na to dodamo alkohol i izmenjen sistem obuke, koji propisuje da traktorom mogu da upravljaju samo ona lica koja su za njega položila ispit, a da ta obuka u Srbiji i nije tako jeftina, to ukazuje da je ozbiljan problem u sistemu", kaže Alimpić.
Svedoci smo da veliki broj traktora nema kabinu ili ram koji bi zaštitili traktoristu prilikom prevrtanja. Koliko je malo potrebno da se traktor prevrne upozorava profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Mirko Simikić. "Često se zaboravlja na to koja je struktura vremena koja je potrebna da dođe do prevrtanja. Kada se radi o bočnom prevrtanju potrebno je svega pola sekunde da dođe do kritične tačke prevrtanja posle koje nema povratka. Inače, bočno prevrtanje traktora je zastupljeno u 70% slučajeva, a uzdužno u 30%. Samo traktor koji ima zaštitnu strukturu, koja može biti kabina ili ram, može se smatratni bezbednim traktorom, ako se poštuju sve ostale mere bezbednosti", kaže Simikić.
Ne treba bežati od činjenice da ne tako retko traktoristi voze pod dejstvom alkohola. Mirko Simikić daje zanimljiv primer kako su taj problem otklonili na jednom od privatizovanih imanja. "Direktor imanja i rukovodeći ljudi strogo kontrolišu alkohol kod svojih vozača. Oni u radnoj sezoni svako jutro imaju alko-test. Na taj rigorozan način su otklonili akoholisanost kod vozača traktora", kaže Simikić.
Pozitivno je što je broj poginulih i povređenih na našim putevima svake godine sve manji. Situacija je, nažalost, daleko od evropskih standarda. Od 2009. i Zakona o bezbednosti saobraćaja, traktor na putu mora biti obeležen žutim rotacionim ili reflektujućim svetlom, a sami smo svesni činjenice koliko se i ta minorna obaveza malo poštuje. Ne poštuje se ni obeveza iz 1984. da svaki traktor treba imati kabinu ili ram.
Na žalost, koliko god da se u Vojvodini i zapadnoj Srbiji situacija popravila, stastistiku po broju nezgoda u kojima učestvuju traktori, kvari centralna i istočna Srbija. U Agenciji za bezbednost saobraćaja to objašnjavanju socijalnom i demografskom strukturom kao i stanjem voznog parka i njihove tehničke ispravnosti. I na kraju, činjenica je da se u siromašnim opštinama manje ulaže na podizanju bezbednosti saobraćaja.
Foto: depositphotos.com, dailymail.co.uk
Tagovi
Autor