Iskustvo u poljoprivredi je najbitnije. Međutim, i najiskusniji greše ili nemaju dovoljno znanja kako da sa finesama privedu posao kraju i izvuku najbolju moguću korist od svog proizvoda. Početnici su tek u dilemi i svaki savet bi im dobrodošao. U skoro svim drugim oblastima postoje stručnjaci za vođenje karijere. Kancelarije su pune savetnika za ljudske resurse, marketing, prodaju. Da li je nešto slično potrebno i poljoprivrednicima?
Stara kineska poslovica kaže - pričom nećete skuvati pirinač. Upravo na ovu poslovicu, koja ima svoj pandan i u našem jeziku - da nema ’leba bez motike, poziva se karijerni trener Vladimir Miletić, odgovarajući na pitanje da li su poljoprivrednicima potrebni stručnjaci ove vrste. Rukave treba svakako zasukati, ali koji savet više nije da odmet, jer poljoprivreda je odavno dobra računica, a ne puko prevrtanje zemlje.
Usmeravanje šta bi i kako mogli da rade na zemlji namenjeno je onima koji su u dilemi na koju proizvodnju da se preorijentišu ili najčešće, naveo je Miletić u jednom svom izlaganju u Kragujevcu, bivšim radnicima nekadašnjih industrijskih sistema koji su propali.
"Oni su ostali bez posla, ali sa nasleđenom dedovinom. Rekli bismo da situacija nije toliko tragična, jer imaju resurs. Ali, tokom nekoliko decenija provedenih u fabrici, mehanizacija na dedovini je zastarela i, naravno, nemaju početni kapital. Oni najviše lutaju, a dok traže šta bi mogli da proizvode, od nečega mora da se živi. Pravilo je da kada vam je egzistencija ugrožena, morate da radite bilo šta. I tu nemate mnogo izbora, jer porodica mora da jede. Ali za to vreme na malim parcelama može se praviti plan B. Ne mora odmah da se obrađuju hektari. Zasadi se najmanje zahtevna kultura, na najmanjoj površini, sa minimalnim ulaganjima. Naredne godine povećavate zasade ili kulture", savetuje Miletić.
Nisu samo novajlije u poljoprivredi u škripcu na koju stranu da krenu. I oni iskusni, u čijim gazdinstvima su se generacije neprekidno bavile ovom vrstom ekonomije opremljeni savremenom mehanizacijom, ponekad su u dilemi - šta dalje. Čak i kad krenu korak napred shvataju da ne mogu da pokriju sve oblasti.
To nam je nedavno potvrdila i Svetlana Jovanović iz Gornje Trnave kod Kragujevca. Ona pravi slatku zimnicu, likere i domaće sokove. Iskreno je priznala da ima mnogo žena na selu koje prave zimnicu, ali je potrebno da ih neko organizuje. Razlog je što je njihova proizvodnja kućnog tipa, pa je takva i prodaja.
"Prerađeno je uvek skuplje od sirovog i to je dobar korak", slaže se Miletić.
Ali, dodaje, i to treba raditi po modernim pravilima tržišta. Poljoprivrednici u Srbiji, čak i kad imaju svoj finalni proizvod, često ga ostavljaju bez identiteta. On ovu tvrdnju potkrepljuje činjenicom da je jedne godine preko prijatelja nabavio odličan ajvar od jedne domaćice. Ali na njenim teglama nije bilo nikakve etikete.
"Savet je da brendirate ono što radite. Ostavite trag na proizvodu, negujte ga i nadograđujte, kao i svaki drugi. Nekada ste u prodavnici imali jednu vrstu mleka, danas se ispred vitrine stoji i po 15 minuta dok se ne odabere jedno od bar 20 vrsta. Potrebno je da nađete ime za svoje gazdinstvo i prezentujte ga na svim dostupnim resursima. Internet je svim dostupan, a za to mogu da budu zaduženi mlađi članovi familije koji bolje barataju, recimo, društvenim mrežama", kaže Vladimir Miletić.
Karijerni treneri tvrde da su poljoprivrednici, u današnje vreme, preduzetnici. Zbog promenjivih uslova na tržištu često ni sami ne znaju čime bi se bavili, a da to bude isplativo. Miletić kaže da nisu često ni svesni svojih mogućnosti, jer su preopterećeni obavezama i odgovornošću.
"Dešava se da odgovarajući na pitanja sami dođu do rešenja. Prvo pravilo je da vole to što rade. Često se čuje kako se poljoprivrednici žale na težak rad. Uistinu, on to i jeste, ali oni su retki ljudi koje odlikuje strpljivost. Pogledajmo to iz ovog ugla. Ostali su na selu i strpljivo sade, zalivaju, čekaju da nikne, rodi. Znači da je to njihova strast", dodaje Miletić.
Prerađeno je uvek skuplje od sirovog
Osim strasti i ljubavi, druga važna stvar je da se uvek zapitaju koji problem mogu da reše svojim proizvodom. Jer u današnje vreme nikoga ne zanima što neko želi da zaradi novac.
"Kupce zanima da reše svoj problem. Ako u soliterima nemaju gde da kuvaju zimnicu, oni će taj problem rešiti novcem. Ako nemaju livadu u kojoj će nabrati lekovito bilje, kupiće ga za čaj. Dakle, ključno je da li imam pravi proizvod i jasnu uslugu. Ne možete reći da imate 1.500 evra i da hoćete da gajite žalfiju. Morate znati šta ćete sa njom na kraju uraditi", rekao je Miletić u svom izlaganju.
Ništa manje važno je razlikovati se od konkurencije. Makar i malim detaljem. Poljoprivrednici su i na muci, jer misle da je uglavnom sve izmišljeno i da je teško napraviti nešto novo.
"Evo vam primer - selfi štap. Kada mislimo da tu ne može više ništa novo da se desi, pojavila se obična motka, koja je rešila problem korisnika i doživela uspeh", dodaje Miletić.
Foto: budabar / Bigstock, Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
Najveća zabeležena suša naterala firmu koja proizvodi penušava vina da otpusti radnike jer grozđa - nema
Edamame je naziv za dobro poznatu mahunarku - jede je i Novak Đoković
Nije platio saobraćajnu kaznu, pa u zatvor otišao - traktorom
Protest zbog naplate takse u NP "Tara" - plaćanja oslobođeni i vozači sa užičkim tablicama
