• Klimatske promene
  • 14.06.2021. 07:30

Trećina svetske proizvodnje hrane biće ugrožena do kraja veka?

U 52 od 177 proučavanih zemalja celokupna proizvodnja hrane u budućnosti će ostati na sigurnom klimatskom prostoru. Koje su to zemlje?

Foto: Depositphotos/Nikilev
  • 115
  • 6
  • 0

Poznato je da klimatske promene negativno utiču na poljoprivredu i stočarstvo, ali malo je naučnih saznanja o tome na koje će se delove planete odraziti ili koji su najveći rizici. Novo istraživanje koje vodi finski Univerzitet Aalto procenjuje uticaj na globalnu proizvodnju hrane ako emisije štetnih gasova nastave da rastu, prenosi ScienceDaily.  

"Naše istraživanje pokazuje da bi brzi i nekontrolisani rast emisija štetnih gasova do kraja veka mogao da dovede do toga da će uslovi biti nemogući za više od trećine trenutne svetske proizvodnje", pojasnio je Mati Kumu, profesor globalnih pitanja za vodu i hranu sa Univerziteta Aalto.

Prema ovoj studiji, taj će se scenario verovatno desiti ako emisije ugljen dioksida (CO2) nastave da rastu trenutnim stopama.

"Dobra vest je da bi se samo deo proizvodnje suočio sa još neviđenim uslovima ako kolektivno smanjimo emisije, tako da zagrevanje ograničimo na 1,5 do 2°C", kaže Kumu.

Promene u količini padavina i suše, kao i globalno zagrevanje posebno prete Južnoj i Jugoistočnoj Aziji kao i afričkoj regiji sahel. To su ujedno i područja koja nemaju sposobnost prilagođavanja promenljivim uslovima.

"Proizvodnja hrane kakvu poznajemo razvijala se u prilično stabilnoj klimi, tokom razdoblja polaganog zagrevanja koje je usledilo nakon zadnjeg ledenog doba", istakao je Matias Heino, drugi autor publikacije. Upozorio je da kontinuirani rast emisija štetnih gasova može stvoriti nove uslove, a usevi i stoka jednostavno neće imati dovoljno vremena za prilagođavanje.

Evropske zemlje sigurne?

U studiji su korišćena dva buduća scenarija klimatskih promena: jedan u kojem se emisije ugljen dioksida radikalno smanjuju, ograničavajući globalno zagrevanje na 1,5 do 2°C i drugi u kojem one neometano rastu.

Shodno tome, istraživači su procenili kako će one uticati na 27 najvažnijih useva i sedam vrsta životinja. Rezultati pokazuju da pretnje na različite načine utiču na zemlje i kontinente. U 52 od 177 proučavanih zemalja celokupna proizvodnja hrane u budućnosti će ostati na sigurnom klimatskom prostoru. Toj grupi pripada Finska i većina drugih evropskih zemalja.

Osetljive zemlje poput Benina, Kambodže, Gane, Gvineje Bisao, Gvajane i Surinama biće teško pogođene ako se ne naprave promene. Uznemirujuće je da ove nacije imaju i znatno manje sposobnosti da se prilagode promenama u poređenju sa bogatim zapadnim zemljama.

Sve u svemu, 20 odsto svetske ratarske proizvodnje i 18 odsto stočarske proizvodnje pod pretnjom nalazi se u zemljama sa niskom otpornošću na prilagođavanje promenama.

Sve više tropskih šuma i pustinja

Ako se emisije ugljen dioksida stave pod kontrolu, istraživači procenjuju da bi se najveća svetska klimatska zona današnjice - borealna šuma (tajga) koja se proteže Severnom Amerikom, Rusijom i Evropom, smanjila sa svojih sadašnjih 18 na 14,8 miliona kvadratnih kilometara do 2100.

Zabrinjavajuće je otkriće da ako ne bismo mogli da smanjimo emisije, ostalo bi samo oko osam miliona km2 prostrane šume. U Arktičkoj tundri bilo bi još gore, a procenjuje se da će ona potpuno nestati, ako se ne zaustave klimatske promene. Istovremeno, predviđa se da raste tropska suva šuma i zone tropskih pustinja.

"Budu li rasle emisije, porast pustinjskih područja posebno je zabrinjavajući jer u tim uslovima gotovo ništa ne može da poraste bez navodnjavanja", napominje Kumu. Upozorio je da bi do kraja veka moglo biti više od četiri miliona km2 nove pustinje širom sveta.

Ova je studija prva koja je holistički procenila klimatske uslove u kojima se danas uzgaja hrana i kako će promene uticati na ta područja u narednim decenijama. Njena poruka je da svet treba hitno da deluje.

"Moramo ublažiti klimatske promene i istovremeno povećati otpornost naših prehrambenih sistema i društava - ne možemo ranjive ostaviti iza sebe. Proizvodnja hrane mora biti održiva", zaključuje Heino.


Tagovi

Klimatske promene Globalno zagrevanje Šume Hrana Usevi Stoka Istraživanje


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.