U Kolubarskom okrugu navodnjavaju tek 2,5 odsto površina - voda u jezeru samo za gledanje

Blaga zima, bez snega i kiše uticala je na količinu vlage u zemljištu. Nedostatak padavina i suva zemlja nepovoljno utiču i na plodnost zemljišta, jer se narušavaju kako fizičke i hemijske, tako i mikrobiološke procese u zemljištu.

Iz godine u godinu sve je veći problem manjka vlage u zemljištu, a zime bez snega dodatno otežavaju posao poljoprivrednicima prilikom setve i podizanja zasada voća. Stručni saradnik za voćarstvo u PSSS Valjevo Srđan Stanojlović ističe kao sve veći problem i to što brdsko-planinski krajevi Kolubarskog okruga nemaju ni mogućnost zalivanja parcela zbog nedostatka vode.

"Veliki problem je što nemamo vode, odnosno, što nemamo mogućnost zalivanja. Čak i onaj ko ima, ne ulaže, a to je opet ozbiljan problem. Bez vode je veoma teško zasnovati ozbiljnu voćarsku proizvodnju”, kaže Stanojlović.

Vlage ima u glinenim zemljištima

Ističe da već nekoliko godina, možda i čak deceniju, klimatska pomeranja i poremećaji izazivaju duge sušne periode.

"Možda čak po nekoliko meseci nema vode, a onda ona padne u ogromnim količinama."

Na pitanje kakva je trenutna situacija sa vlagom u zemljištu i da li je ima, ovaj stručnjak kaže da je situacija nepovoljna.

“S obzirom na to da nismo imali snega, vlage je veoma malo. Naši poljoprivrednici se zanose i kažu ima vlage, mi smo kopali. Da, ima vlage u zemljištima koja su glinovita i teška. Tu postoji neka vlaga koja je za biljku neupotrebljiva. U nekim zemljištima koja su lakša, propusnija, malinarska zemljišta, tu je veoma suvo i nismo optimisti po tom pitanju.”

Uz subvencije do sistema za navodnjavanje

Iako statistika pokazuje da tokom godine padne dovoljno kiše po metru kvadratnom, to ipak ne osigurava biljkama dovoljno vlage onda kada im je najpotrebnija, jer kiša “pada kad joj vreme nije”.

“Prošle godine nam je pala kiša, mi dobijemo tih 700 do 800 litara godišnje, ali je to nepravilno raspoređeno. Imamo kišu, na primer, prošle godine bilo je dosta padavina u maju, bilo je štete na vinovoj lozi i posle toga više nismo imali padavina do kraja zrenja. Ipak, to je bila dobra godina za vinovu lozu, za sazrevanje", navodi Stanojlović.

Objašnjava da je raspored nepravilan i zbog toga svako ko ima mogućnost treba da obezbedi svoje parcele sistemom za navodnjavanje.

"U Valjevu imamo sreću što je opština svesna problema. Ima svoju firmu "Agrorazvoj valjevske doline" koja velika sredstva odvaja za poljoprivredu i za subvecionisanje potreba poljoprivrednika. Između ostalog, subvencioniše se i nabavka sistema za navodnjavanje.”

Kod naših poljoprivrednih proizvođača preovladava mišljenje da ratarske kulture za razvoj i dobar prinos imaju dovoljne količine padavina. Smatraju da, recimo pšenicu, nije potrebno navodnjavati. Stručnjaci napominju da je to pogrešno mišljenje, jer je to biljna kultura koja traži dosta vlage za svoj nesmetan razvoj. Tokom setve, nedostatak vlage u površinskom sloju zemljišta  može da oteža klijanje, što može smanjiti broj izniklih biljaka.

Voda u jezeru samo za gledanje

Prema statističkim podacima, u Kolubarskom okrugu navodnjava samo oko 2,5 odsto obradivih površina. Mnogo više površina bilo bi navodnjavano da su realizovani projekti koji su predviđali korišćenje vode iz hidroakumulacije Stubo-Rovni. 

U ovom jezeru nalazi se više od 50 miliona kubnih metara vode, a iako je ovo veštačko jezero oformljeno 2016. godine, nijedna kap se ne koristi. Najpre je 2016. urađena Studija navodnjavanja oko brane i akumulacije Stubo-Rovni. Dve godine kasnije iz JP ”Kolubara” koje gazduje hidroakumulacijom saopšteno je da je razmatrana realizacija projekta navodnjavanja oko 6.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u slivu reke Kolubare nizvodno od Valjeva.

I pored sredstava koja su bila opredeljena u budžetu grada, te godine se ništa nije uradilo, pa je početkom 2019. godine ponovo najavljena izgradnja cevovoda, izabran izvođač radova, a rok za završetak je bio oktobar iste godine. Pet godina kasnije, cevovod koji bi omogućio snabdevanje sela u blizini brane ne postoji, a danas više niko ne pominje ovu investiciju.