Strahinja Kuzmanović iz Vladimirovaca, sela 20 km od Šapca, navodi da kod Zmaj kombajna najčešće strada ležaj na prijemnom bubnju. Takođe, česti su i kvaravi oko motora zbog velike temperature, zbog koje dođe do prekuvavanja, sa čim se slaže i majstor Novak Dobanovački iz Gospođinaca.
Iako je prošlo oko četiri decenije od zlatnog doba fabrike Zmaj, kombajni proizvedeni u njoj i dalje imaju ozbiljnog udela u masi poljoprivrednih sirovina koju prebace preko svojih hedera i vršalica. Iako važe za vanvremenske, ove mašine se takođe nekad nađu u stanju otkaza, a koji su najčešći problem, rekli su majstori za Agroklub.
Strahinja Kuzmanović iz Vladimirovaca, sela 20 km od Šapca, navodi da kod Zmaj kombajna najčešće strada ležaj na prijemnom bubnju. Takođe, česti su i kvarovi oko motora zbog velike temperature, zbog koje dođe do prekuvavanja, sa čim se slaže i majstor Novak Dobanovački iz Gospođinaca. Nezaobilazan je i kvar na slamotresima.
"Nedavno sam imao slučaj na Zmaju 143 gde je stradao dobni ležaj. Usled velike temperature, pukao je kaiš, pa je zaglavio ležaj. Temperatura bude velika, pa dolazi do preopterećenja. Dobni ležaj je noćna mora svakog kombajnera, jer se teško izbija, a u nekim slučajevima mora da se seče osovina i kućište", rekao je Kuzmanović i dodao da su to popravke koje traju po ceo dan, a kada se to dogodi u sezoni, kada je vršaj u punom jeku, može da napravi veliki ekonomski gubitak.
Kada je cena u pitanju, za takav ležaj i kućište treba izdvojiti oko 100 evra, a ako je i osovina uračunata, cifra ide i do 300 evra. Ali opet, to je dosta manje nego isti kvar na nekim stranim proizvođačima, gde je takva popravka i preko 1.000 evra.
Još jedna mana ovih kombajna je, kako kaže naš sagovornik, motor sa malim brojem konjskih snaga, što se posebno primeti u brdovitim krajevima.
"Slaba tačka je i AC pumpa, koja vuče gorivo iz rezervoara, a problem je u tome što potiskuje na veću visinu - od preko metar. Zato, da ne bi došlo do njenog otkaza kada ne treba, jer pod velikim opterećenjem može da pusti naftu u motor, potrebno je da se svake druge-treće godine preventivno zameni i da se ne razmišlja o tome", rekao je on i dodao da ona košta tri do četiri hiljade dinara i da je to mala cena za ono kakvu štetu neispravna može da napravi.
Da često strada kosa i leva strana hedera kad dobije "lufta" u pogonu kose, rekao je Dobanovački, dodajući da ga rukovaoci često preforsiraju i pregreju.
"Strada široka remenica za uključivanje vršilice i kajla na njoj kada se nestručno rukuje sa kombajnom. Akcenat je na toj levoj strani i "ciganki" što "tera" kosu. Kvari se i puž kod hedera kada se napravi luft u pikap uređaju, u zavisnosti da li je stari ili novi tip puža”, rekao je naš sagovornik i dodao da je kod starog bila plastika, a novi tip ima metalnu kuglu.
Nabavka delova uglavnom nije problem, ali kada je u pitanju kvalitet istih, kako Kuzmanović kaže, priča je malo drugačija. I Dobanovački pominje upitan kvalitet delova, ali dodaje da se taj problem u praksi sve češće pojavljuje i za strane kombajne.
Zmaj kombajni su se proizvodili kada su prinosi bili daleko manji nego danas, pa se to manifesuje i na kvalitet izrade. Majstor Moreno Jovakarić iz Hrtkovca, sela između Rume i Šapca navodi da je materijal slab, pa pucaju osovine jer je kombajn preopterećen.
"Od Zmaj kombajna kod mene najčešće dolaze 142 i 143. Delovi za njih su upitnog kvaliteta, jer ih svako danas pravi, a nema kontrole materijala. Kombajn ima i dosta godina, materijal je odradio svoje", rekao je on.
Taj kvalitet se vidi i kod hedera. Kod 142 je on, kako Kuzmanović kaže, mekan, pa može da se savije i da pukne po sredini. Mnogi zanemaruju taj problem pa rade sa iskrivljenim, a oni koji to osete u svom prinosu, obrate se majstoru koji im napravi remont i ojača, a neretko i skrati.
Tako skraćen i ojačan je dobar i za soju, jer može bolje da pokupi donje mahune, koje su kod ove kulture najkvalitetnije.
"Kada je skraćivanje hedera u pitanju, najviše mušterija imam sa juga Srbije i ovde iz komšiluka, a skoro svi imaju sličan razlog - zbog uskih puteva i lakšeg prolaza. Hedere od 4,2 metra, skratim na 3,6, a one veće Klasove od šest metara, skratim na 4,5 m. Otkačivanje, pa transport do njive, uski putevi, prolazi, sve su to elementi koje mnogi podcenjuju. Ako nemaš još jednog traktoristu da vuče heder za sobom, jako je nezgodno”, rekao je on.
Jovakarić takođe skraćuje hedere, a cena tog poduhvata je 500 evra, u šta se ubraja sve (hidraulika, osovina, bravarija, rad na strugu…).
Tagovi
Autor