U susret Badnjem danu i Božiću - kako se dočekuju?

Jedan od najvećih verskih praznika, ali i najlepših, koji okupljaju porodicu svakako je Božić. Uz Badnji dan, koji mu prethodi, dočekuje se u radosti, nakon posta, koji je počeo 28. novembra i traje do 7. januara. Vernici koji se strogo pridržavaju pravila, u ovim danima poste na vodi sredom i petkom, odnosno koriste namirnice pripremljene samo na vodi ili voće. Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom koriste se ulje i vino, dok se subotom i nedeljom jede riba. Poslednje nedelje pred Božić posto se na vodi, a najstrože 6. januara, pred pričešće.

Tri božićna praznika

Tokom božićnog posta obeležavaju se tri posebna praznika - Detinci, Materice i Oci. Detinci se obeležavaju tri nedelje pred Božić, Materice nedelju dana potom, a Oci uvek na Badnji dan, 6. januara. U ove dane običaj je da se deca, majke i očevi vezuju. Ovo predstavlja čvrstu vezu između porodice, mir, slogu, oslonac. Onaj ko je vezan, odrešuje se poklonima za svoje najbliže. 

Božićna pšenica

U decembru se seje božićna pšenica. Tačnije, na praznik Svete Varvare 17. decembra ili Svetog Nikole 19. decembra. Prema narodom verovanju, zelena i bujna pšenica, koja krasi Božićnu trpezu, simbolizuje plodne useve. 

Sve što vam je potrebno za setvu je šaka pšenice i plitka posuda ili tanjir. Preporuka je da se pšenica ostavi preko noći u vodi da nabubri. U pripremljenu posudu stavite zemlju i poređate pšenicu. Vodite računa da ne bude pregusto posejana, jer dok niče, pšenica se raširi, pa ne bude dovoljno mesta za sveću. Stavite još jedan sloj zemlje i poprskajte vodom. Umesto drugog sloja zemlje može da se stavi i pamučna tkanina. Prilikom setve može se u sredini ostaviti prazan prostor ili staviti čašica za rakiju kako bi se napravilo mesto za sveću.

Najvažnije je da se zaliva redovno, ujutro i uveče, ali ne sa mnogo vode kako zrna ne bi istulila. Kada se pojave prve klice, skinuti tkaninu i redovno zalivati. Kako bi se našla prava mera, za zalivanje možete koristiti i bocu sa raspršivačem. Na taj način sva pšenica dobijaće ravnomernu količinu vode i jednako će se razvijati.

Pšenica voli svetlost, ali ne veliku temperaturu. Prijaće joj mesto pored prozora, izbegavajte radijatore, jer mogu da isuše pšenicu. Zrna nikad ne porastu iste visine, pa pre negošto je stavite na sto, odrežite makazama vrhove, kako bi božićna pšenica bila ravna i lepo izgledala. Na najradosnij ihrišćanski praznik, u božićno žito se stavlja sveća oko koje se veže crvena traka, simbol radosti. 

Narodna verovanja i običaji

Kako izraste božićna pšenica, po narodnom verovanju, takvi će biti i usevi. Ako je iznikla gusta i zelena pšenica, usevi će biti bogati a ukućane će pratiti zdrava i uspešna godina. Na Božić se upućuje molitvena zdravica, kako bi domaćinstvo pratilo zdravlje i sačuvala porodica i imanje: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru".

Dekoracije za prazničnu trpezu

Božićna pšenica predstavlja i idealnu dekoraciju za prazničnu trpezu. Pšenicu možete posejati u nekoliko manjih posuda i tako rasporediti po kući. Uz malo mašte, ovaj deo tradicije može da dobije i savremeniju primenu. Pa tako vašu pažljivo uzgojenu pšenicu možete da premestite i u ukrasne saksije, staklene posude, šoljicu od kafe ili da joj dodate dekorativno kamenje.

Verovanja u vezi sa poljoprivredom

Mnogi od običaja opstali su, i dalje se neguju, zahvaljujući selu. Iako se danas dosta od običaja izmenilo ili različito proslavljalo od kraja do kraja, suština je ostala ista - želja za napredak u godini. Donosimo vam neka od verovanja u vezi sa poljoprivredom:

• ako Badnji dan osvane oblačan, biće rodna godina;
• na Badnji dan i Božić vatra se ne raspiruje duvanjem, kako vetar ne bi otresao pšenicu, a stoka se nadimala od trave;
• ako na Božić padne kiša, svaki plod će uroditi ako se okopa motikom;
• na Božić valja započeti neki posao. Po verovanju, domaćinstvo će pratiti sreća i napredak, a ako vam neki posao nije išao od ruke započnite ga baš na Božić, kako bi krenuo na bolje;
• savetuje se da se zasadi i neka biljka, jer će se sigurno primiti;
• u Vojvodini za Božić se ne lupa na vrata, kako kokoške ne bi polupale jaja;
• trećeg dana Božića, slamom unetom u kuću na Badnji dan, obavijaju se voćke, kako bi bolje rodile.