Unapređenje naše otpornosti na klimatske promene za "samo" sedam miliona evra?

Pred sam kraj 2023. godine, tehnička Vlada Republike Srbije je usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023.-2030. sa Akcionim planom za 2024.-2026. 

Usvajanje ovakvog dokumenta od strane tehničke Vlade je presedan, jer se čeka najpre formiranje Vlade nakon izbora, ali ovaj dokument je specifičan jer se mere moraju sprovoditi bez obzira koja je vladajuća struktura. U pitanju je važan korak u borbi protiv posledica klimatskih promena, koji se Srbija obavezala da će preduzeti još ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine, prenosi Klima 101.

U Programu su navedeni postupci koje će Srbija preduzeti u narednim godinam, a pošto su u pitanju pre svega sistemske mere i izmene, cena njihovog sprovođenja nije visoka: prema Programu, 851 milion dinara iz budžetskih sredstava, odnosno oko 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine. 

Da li klimatske promene utiču na BDP Srbije?

U Programu prilagođavanja navodi se jedan izrazito važan uvid - procenu uticaja klimatskih promena na BDP Srbije - koji je prethodno bio uključen i u Nacionalno utvrđeni doprinos koji je Srbija krajem 2022. godine dostavila Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC). 

Projekcije kažu da će posledice takvog zagrevanja koštati srpsku ekonomiju skoro pet odsto njenog ukupnog, kumulativnog BDP-a do 2040. godine, odnosno 58 milijardi dolara. Gledano do kraja veka, procena raste na gotovo 10 odsto ukupnog BDP-a, tj. preko 766 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta do kraja veka. Ne postoji scenario po kojem su klimatske promene pozitivan faktor u ekonomiji Srbije, a posebno ne na duge staze.

Program sa 25 mera

Međutim, istraživanje koje su sproveli Danijela Božanić i dr Đorđe Mitrović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prikazuje samo svojevrsni minimum uticaja klimatskih promena, između ostalog zato što ne uzima u obzir posledice koje je teško ili nemoguće predvideti, kao što su ekstremni događaji. Po aktuelnim procenama, ovakvi događaji su samo od 2000. do 2019. godine već koštali Srbiju više od sedam milijardi evra.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove posebno je prepoznato 25 mera koje su posebno odabrane zbog, kako piše u dokumentu, "potreba za urgentno sprovođenje i mogućnosti realizacije na osnovu raspoloživih ljudskih i finansijskih kapaciteta".

Pre svega, u pitanju je osnaživanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), a posebna mera je i unapređenje informisanja, koja se odnosi kako na RHMZ tako i na medije i širu javnost: Program posebno izdvaja kao neophodnu novu internet prezentaciju Zavoda, ali i nove portale, treninge i druge formate koji treba da pomognu širenju pravovremenih informacija.

Mere u raznim oblastima

U Programu su definisane i mere koje treba sprovesti u oblastima poljoprivrede, šumarstva, putne infrastrukture, urbanizma, energetike, zdravlja i biodiverziteta. Ukoliko mere iz Programa budu sprovedene, u naredne tri godine bismo imali, između ostalog:

• javne konkurse za lokalne samouprave, namenjene ozelenjavanju i pošumljavanju vrstama koje su otporne na klimatske promene;
• novi agrometeorološki sistem, baze podataka i prognoze namenjene poljoprivrednicima;
• metodologiju prepoznavanja "zelenih rashoda" u budžetu Republike Srbije, čime bi se omogućilo praćenje rashoda koji imaju doprinose u razvoju otpornosti na klimatske promene;
• unapređene sisteme borbe protiv suša, kroz praćenje, procene štete i uticaja, identifikaciju uticaja, kao i sisteme ranih najava;
• povećane subvencije za mere protiv grada i drugih vremenskih uslova štetnih po poljoprivrednu proizvodnju;
• izvršene analize o otpornosti, uticajima i kapacitetima kada su u pitanju putevi, navodnjavanje, tipologija šuma, zelena infrastuktura, hidrologija u energetici, uticaj klimatskih promena na zdravlje.

U pitanju su, osnovne, sistemske mere kojima je cilj pre svega da postave temelje. Isto važi za sva društva u svetu, zbog čega se ovakvi programi prilagođavanja već planiraju i sprovode kako u vodećim svetskim ekonomijama kao što je Evropska unija, tako i u preko 50 zemalja u razvoju, prema podacima UN.