Usled toplotnog stresa pčele polažu i do 70 odsto manje jaja?

Kada se tokom razvoja cvetova javi ekstremna vrućina, kao što je to ovog leta bilo u prvoj polovini jula u Srbiji, ali i sada ponovo tokom avgusta, to može da ima višestruke negativne posledice po cvet, uključujući lošiji transport hranljivih materija do polena, njegovu smanjenu vitalnost, pa i neuspešno oslobađanje, piše stručnjakinja dr Jovana Bila Dubaić za Klima 101.

Međutim, nedostajalo je istraživanja koja bi testirala kako ovakav polen, koji je bio izložen visokim temperaturama, utiče na razvoj larvi pčela, ni da li larve pčela mogu da se razvijaju i prežive hraneći se ovakvim polenom. Drugim rečima, ističe Bila Dubaić, nismo imali odgovor na pitanje da li biljke izložene toplotnom stresu adekvatno zadovoljavaju prehrambene potrebe svojih oprašivača - sve do sada.

Jedna nova studija ispitala je upravo ovaj problem. Naime, grupa istraživača sa Državnog univerziteta Mičigenu u SAD eksperimentalno je ispitala kako kratkotrajno izlaganje cvetnica ekstremnoj vrućini utiče na ponašanje pčela, njihovu plodnost, razvoj i na preživljavanje potomaka. U toku eksperimenta, ovo izlaganje je bilo vrlo ograničeno, samo 4 sata na temperaturi od 37,5°C, ali rezultati nikako nisu ohrabrujući.

Negativan uticaj i na domaće, ali i solitarne vrste

"Istraživanje je pokazalo da visoke temperature mogu drastično da utiču na reprodukciju pčela", pojasnila je i dodala kako su ženke pčela koje su na raspolaganju imale samo biljke izložene toplotnom stresu, iako je broj cvetova bio sličan u obe eksperimentalne grupe, položile čak 70 odsto manje jaja nego ženke koje su na raspolaganju imale biljke koje nisu bile izložene toplotnom stresu.

Kako su pčele podnele toplotni talas i da li je upitan prinos meda - znaju stručnjaci

Pojašnjava i kako istraživanje sprovedeno u SAD nije pokazalo promenu samo u broju položenih jaja već da se i promenjena nutritivna vrednost polena nakon izlaganja biljaka visokim temperaturama odrazila i na preživljavanje larvi pčela. One koje su konzumirale polen sa ispitivanih biljaka imale su značajno nižu stopu preživljavanja od kontrolne grupe. Čak i one larve koje su uspele da prežive, razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek od jedinki koje nisu konzumirale polen izložen toplotnom stresu. 

Važnost solitarnih pčela

Ovaj rezultat nije važan samo za naše razumevanje ponašanja domaćih pčela u vreme učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa, već je važan i za budućnost tzv. solitarnih pčela, koje su važan element naših ekosistema.

"Interakcije između biljaka i oprašivača su od ključnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju i očuvanje prirodnih ekosistema. Mnogi organizmi učestvuju u oprašivanju, ali pčele su nesumnjivo najvažnije među njima", naglasila je.

Za razliku od tzv. socijalnih pčela, u koje spada i evropska medonosna pčela (Apis mellifera), a koje žive u velikim gnezdima i formiraju kolonije, solitarne pčele imaju specifičan način života zbog kojeg su njihova gnezda teško uočljiva i često neprimetna. Iako je njihov životni vek relativno kratak i ne prave med, solitarne pčele svejedno imaju neprocenjivo važnu ulogu u oprašivanju, a koja je danas ugrožena sve intenzivnijim i češćim toplotnim talasima.

Koje je rešenje?

Bila Dubaić dalje navodi kako autori studije o uticaju vrućina na polen ističu hitnu potrebu za strategijama i rešenjima koja bi poljoprivredne kulture koje se oprašuju pčelama zaštitile od visokih temperatura. Jedan od predloga je korišćenje nadzemnog navodnjavanja za hlađenje polja tokom perioda ekstremne vrućine, što može pomoći u zaštiti polena i očuvanju njegove nutritivne vrednosti.

Međutim, čak i u idealnom scenariju, ovakva rešenja ne bi uklonila sve probleme sa kojima se pčele suočavaju u svetlu klimatskih promena koje izazivaju neusklađenost između perioda cvetanja biljaka i perioda aktivnosti pčela, kao i pomeranje geografskog rasprostranjenja (areala) određenih vrsta, što dovodi i do njihovog prostornog razmimoilaženja, a ne samo vremenskog. Kao rezultat, biljke i njihovi oprašivači se ne pronalaze, čime se prekida njihov suštinski važan odnos. 

Takođe, pored uticaja na polen, nagli porast temperature može kod pčela da izazove akutni stres i smrt, toplotni talasi mogu da prouzrokuju hronični fiziološki stres, dok efekti dugoročnog zagrevanja okruženja mogu biti suptilniji i kumulativni, izraženi u promenama u veličini tela, fenologije, ponašanja, životnog veka i remećenja odnosa polova unutar populacija pčela.

Jasno je da jedino što nam preostaje jeste da se i u odgovoru takođe fokusiramo na širu sliku, onu koja uključuje i borbu protiv posledica klimatskih promena, ali i njihovo ublažavanje i na kraju zaustavljanje. "Kako pokazuje ovo istraživanje, teško je sagledati šta se sve u suprotnom može dogoditi", poručila je za kraj.