Uspešan period za ZSV

Prošle godine na snagu je stupio novi Zakon o zadrugama, a obeleženo je i 170 godina zadrugarstva u Vojvodini. Između ta dva događaja, zadruge su morale da usaglase svoja akta sa aktuelnim zakonom. U početku je bilo velikih problema od strane Javnog pravobranilaštva i Uprave za katastar.

Na pomoći i razvoju zadružnog sektora zajedno su radili pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu i Zadružni savez Vojvodine (ZSV), čulo se na godišnjoj skupštini ZSV.

Problemi sa zadružnom svojinom

Tokom protekle i ove godine, većina zadruga, koja ima društvenu svojinu nad nepokretnostima, podnela je zahtev za upis zadružne svojine. Postupak je odmah počeo sa problemima, ne toliko od strane katastra, koliko od strane pravobranilaštva, koje je redovno ulagalo žalbe na sva rešenja koja su prvostepeni organi donosili, kaže Jelena Nestorov-Bizonj, sekretarka ZSV i dodaje:

"Uspeli smo da sa Ministarstvom privrede, a u koordinaciji sa Republičkim geodetskim zavodom, donekle rešimo problem. Do danas je većina rešenja podnetih u prvoj polovini prošle godine, postala pravosnažna. Tek kod pojedinih službi katastara na terenu su primećeni određeni problemi u radu, dok je većina, u zakonom predviđenom roku, donosila rešenja o upisu zadružne svojine. Problem se desio od strane pravobranilaštva u podnošenju žalbi, za koje smo smatrali da nisu argumentovane i osnovane. Naime, posle toga bilo je nekoliko sastanaka sa predstavnicima Mistarstva privrede i ostalih nadležnih institucija i organizacija. Na određeni način problem je prevaziđen".

Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, napomenuo je da nije izostala ni pomoć Ministarstva poljoprivrede:

"Jedino nam je ostao Južnobački okrug, odnosno grad Novi Sad i Srem. Mislim da ćemo posle 1. maja uspeti da ove probleme prevaziđemo i da ćemo konačno moći da kažemo da su zadruge ušle u red sa ostalim pravnm subjektima. Napokon će moći da raspolažu sa svojom imovinom što je i bila jedna od glavnih intencija novog zakona".

Odlična saradnja sa pokrajinskim Sekretarijatom

On je podsetio da je ZSV u proteklih godinu dana imao mnogo aktivnosti i naglasio izuzetno dobru saradnju sa pokrajinskom Vladom, posebno sa Sekreterijatom za poljoprivredu, koji je prepoznao zadružni sektor.

"Zajedno sa pokrajinskim sekretarom posetili smo 16 zemljoradničkih zadruga i u planu nam je da posetimo još toliko. Upravo taj momenat je obeležio proteklih godinu dana. To je veoma značajno, jer država i šira javnost moraju znati da su zadruge okosnica razvoja u malim sredinama", kazao je Jovanov.

Bez zemljoradničkih zadruga nema ni sela

Svaka afirmacija zemljoradničkih zadruga je pohvalna, smatra Miloš Vuković, predsednik UO ZSV. Dodaje da je zadruga jedini subjekt za spas sela, a da aktivnosti od strane republičke Vlade, srpskom selu daju perspektivu.

"Ako inicijativa Ministarstva za regionalni razvoj bude bila uspešna, pametno i smišljeno sprovedena, mogu se razvijati i devastirana područja, tu se pre svega misli na užu Srbiju jer su tamo zadruge uništene, a samim tim uništena su i sela", mišljenja je Vuković.

Dodaje da Zadružni savez Vojvodine od inicijative za ravnomeran regionalni razvoj očekuje da opredeljena sredstva budu ciljno usmerena, da budu kontrolisana i da se rasporedi više novca za manje korisnika kako se ona ne bi rasplinula.

"Na taj način bi se podizalo selo po selo. Ako je to fond od dva miliona evra, njega treba podeliti na 200.000 evra po zadruzi. Pri tome treba dobro iskontrolisati trošenje tih sredstava. Ne smemo dozvoliti, kao što je to do sada bio slučaj, da se pare daju i na kraju se ne zna gde su završile, kao da su bačene u bunar. Prevashodno zbog činjenice da sa 50.000 evra ne može ništa da se uradi, dakle ta sredstva moraju biti veća. Reč je o dugotrajnom procesu i zbog toga je kontrola tokova novca veoma važna, a Srbija je siromašna zemlja koja o svakom dinaru mora voditi računa", rekao je Vuković.

Udruživanje kao prioritet

Jedno od vrlo jasnih opredeljenja pokrajinske Vlade je podrška poljoprivrednicima u pravcu udruživanja, u prave oblike zadrugarstva po tradicionalnim, bazičnim zadružnim principima. Smatra se da šira stručna javnost mora da ukaže poljoprivrednicima da je udruživanje prioritet.

"Mi u sekreterijatu za poljoprivredu smo to vrlo jasno prepoznali, jer smo i kroz konkurse apostrofirali zemljoradničke zadruge. Pogotovo kod sistema za navodnjavanje, gde želimo da one takođe budu korisnici naših sredstava, jer zemljoradničke zadruge su, do ne tako davno, u svakom selu bile stub i oslonac svakog društvenog razvoja. Želimo da to tako bude i u narednom periodu. Moram napomenuti da su mnoge zadruge u predhodnih 20 godina propale. Međutim, imamo i dosta kvalitetnih primera širom Vojvodine. One su od vitalnog značaja ne samo za lokalnu zajednicu, nego i u širem kontekstu, za dalji razvoj poljoprivrede", kazao ja Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Poseta zadrugama - direktno sagledavanje situacije

Radojević je u poslednjih godinu dana bio u prilici da zajedno sa predstavnicima ZSV poseti više od 10 zemljoradničkih zadruga, kako bi u direktnoj komunikaciji došao do informacija koji su to aktuelni problemi u vezi sa zemljoradničkim zadrugama.

"I u tom kontekstu specijalizovane zemljoradničke zadruge jesu nešto što se profiliše na tržištu Vojvodine. Uveren sam da će u budućem periodu i postojeće, ali i one novoosnovane biti na neki način profilisane i tako naći najbolje mesto na tržištu", rekao je Radojević.

S druge strane, cilj je bio da im se približe mere podrške koje sprovodi pokrajinski sekreterijat i gde one mogu da da budu korisnici:

"Kada je u pitanju pomoć zemljoradničkim zadrugama sa republičkog nivoa, naravno da mi to podržavamo. Ono gde mi možemo da nadogradimo ovu vrstu podrške jeste upravo kroz naše mere agrarne politike na teritoriji Vojvodine kroz konkurse, subvencije i bespovratna sredstva koja dodeljujemo, a uz određena ograničenja koja smo uveli ove godine. Primera radi, u konkursu za sisteme za navodnjavanje ograničili smo mogućnost korisnika. Dakle, ako je u pitanju intenzivna voćarska, vinogradarska i povrtarska proizvodnja, da je veličina gazdinstva do 50ha, a kod ratarske proizvodnje da je reč o gazdinstvima veličine do 100ha. Međutim, zadruge nisu obuhvaćene ovim ograničenjima, što vrlo jasno govori da želimo dodatno da ih podržimo u odnosu na ostala privredna preduzeća koja se bave poljoprivredom".

U ovoj godini je gotovo dvostruko više sredstava opredeljeno za mini prerađivačke kapacitete. Reč je o preradi mesa, mleka, voća, povrća i grožđa. Novina u odnosu na prethodnu godinu je grožđe.

Pokrajinski sekretar je izrazio uverenje da će i zemljoradničke zadruge pored bavljenja, između ostalog, i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, usmeriti svoj fokus i u izgradnju skladišnih kapaciteta, a u narednom koraku i određenih prerađivačkih kapaciteta. Sve to zajedno neminovno dovodi do poboljšanog položaja individualnih poljoprivrednika u celom sistemu agrara Vojvodine.

Foto: Jasna Bajšanski