Usvojen globalni sporazum o klimatskim promenama

Predstavnici 195 zemalja usvojili su sinoć globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja planete koji ugrožavaju prirodu i ljudsku vrstu, saopšteno je u Parizu na međunarodnoj konferenciji o klimi. "Sporazum o klimi je usvojen. To je mali korak koji može da učini velike stvari", izjavio je domaćin skupa, šef francuske diplomatije Loran Fabijus.

Francuski predsednik Fransoa Oland predstavio je ranije učesnicima skupa nacrt Sporazuma o klimi, koji predviđa da do kraja veka bude ograničen rast globalnih prosečnih temperatura na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Cilj sporazuma predstavlja održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Cejzijusa, kako su zatražile zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama.

Sporazum predviđa razvoj obnovljivih izvora energije

Pomoć zemljama u razvoju trebalo da bi da bude oko 100 milijardi dolara godišnje 2020. godine, kada sporazum stupa na snagu. Pored održavanja globalne temperature, sporazum podrazumeva i borbu protiv žive koja preti poljoprivrednim usevima i bavi se pitanjem rezervi vode u sušnim regionima i morskim resursima. Sporazum bi trebalo povoljno da utiče na preorijentisanje svetske privrede na druge izvore energije koje nisu fosilne, kao što ugalj, gas ili nafta, koje dominiraju kao energenti u celom svetu. Dokument preporučuje razvoj obnovljivih izvora energije, što će uticati na uštedu u ekonomiji i zaštitu šuma.

Dogovorena ograničena emisija štetnih gasova

Zemlje treba da smanje emisiju štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, koji je jedan od uzročnika globalnog zagrevanja, a revizija emisije tih gasova će se sprovoditi svakih pet godina, počev od 2025. Protokolom iz Kjota iz 1997. godine ograničena je emisija štetnih gasova u bogatim zemljama, što je do sada uticalo na prosečnu temperaturu tla od oko tri stepena, a na ovogodišnjoj međunarodnoj konferenciji dogovorena je ograničena emisija štetnih gasova na globalnom nivou.

U pariskom sporazumu, razvijene zemlje se pozivaju da ulažu dodatne napore u smanjenju emisije štetnih gasova. Međunarodna konferencija o klimi počela je 30. novembra i trebalo je da se završi u petak ali su učesnici zatražili još jedan dan, kako bi bolje razmotrili detalje sporazuma.

Bela kuća pozdravila sporazum

Bela kuća pozdravila je večeras "ambiciozni i istorijski" globalni sporazum o klimatskim promenama koji je usvojen na kraju međunarodne konferencije o klimi u Parizu. "Sporazum predstavlja dugoročan i trajni okvir za smanjene emisije štetnih gasova", naveli su u Beloj kući. SAD su drugi najveći zagađivač u svetu. Obama je ranije obećao da će s 28 na 26 odsto smanjiti emisiju štetnih gasova s efektom staklene bašte do 2030. godine.

Odobravanje sporazuma stiglo i iz MMF-a

"Međunarodna zajednica koja je usvojila globalni sporazum o klimi treba da pređe s reči na dela i da odredi cenu za emisiju štetnih gasova", ocenila je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard. "Pariski sporazum predstavlja ključni korak pred izazovima kao što su klimatske promene u 21.veku. Vlade u celom svetu treba sada da pređu s reči na dela", izjavila je Lagard te dodala da međunarodna zajednica sada treba da odredi cenu za emisiju štetnih gasova kroz porez ili preko odrđjivanja konkretnih kvota emisije tih gasova.

"Poručujem da se odmah odredi cena za emisiju štetnih gasova. Time bi se uticalo na manju upotrebu fosilnog goriva i pokrenule bi se investicije prema drugim energentima", ocenila je generalna direktorka MMF-a.

Foto: Cop21