• Zima i štetočine
  • 27.01.2019. 15:00

Uticaj zimskih temperatura na štetočinе

Mnogi insekti iz južnih i toplijih krajeva ne mogu da prežive kontinentalnu zimu. Međutim, šta je sa štetnim insektima koji su već dugo prisutni na našem podneblju?

Foto: Bigstockphoto/spectator
  • 125
  • 6
  • 0

Mnogi od nas već jedva čekaju toplije dane, plašeći se visokih računa za grejanje. Ipak, debeli minusi ponekad mogu da budu i korisni. Niske temperature mogu uticati na smrtnost prezimljujućih stadijuma štetočina poljoprivrednih kultura, ali pitanje je u kolikoj meri.

Temperatura je jedan od najvažnijih abiotskih faktora koji utiču na insekte i to u prvom redu zato što su oni promenljive telesne temperature. Niske zimske temperature mogu da budu ograničavajući faktor geografske rasprostranjenosti pojedinih insekata. Danas u vreme globalizacije različite štetočine mogu biti (i jesu) uneseni u nove krajeve, ali da li će se tu moći održati to zavisi od mogućnosti za prezimljavanje. Mnogi insekti iz južnih i toplijih krajeva ne mogu da prežive kontinentalnu zimu. Međtutim, šta je sa štetnim insektima koji su već dugo prisutni na našem podneblju?

Jabukin smotavac može preživeti temperaturu nižu od -20°C

Naravno da niske temperature mogu biti uzrok većem mortalitetu prezimljujućih stadijuma. Ipak, treba znati da su oni razvili mehanizme pomoću koji mogu da prežive (čak i za ljude) ekstremne minuse. Insekti koji prezimljuju kao odrasli oblici krajem jeseni traže skrivena, toplija mesta, kao na primer skladišne prostore, pukotine na stablu, plitke slojeve zemljišta, ispod folija za malčiranje i slično.

Pojedine štetočine prezimljuju kao gusenice u zaprecima, koji deluju kao termoizolator i štite ih od hladnoće. Tako u zaprecima na borovima i drugim četinarima temperatura tokom zime može biti za 6°C-18°C viša od spoljašnje temperature. Jabukin smotavac, najvažnija tehnološka štetočina tog voća, koji prezimljava kao odrasla gusenica u čauri u pukotinama kore grana i stabla jabuke, može da preživi temperaturu nižu od -20°C, a leptir kupusar u stadijumu lutke može da preživi temperaturu od -25°C.

Krvava vaš, koja poslednjih godina postaje sve veći problem u proizvodnji jabuka, prezimljava kao larva na vratu korena, debljem korenju, kao i u pukotinama stabla i rak ranama i može da preživi temperature do -27°C. Poznato je da jajašca insekata pokazuju otpornost na vrlo niske temperature, pa tako jajašca mnogih vrsta lisnih i štitasti vaši mogu da prežive temperaturu nižu od -30°C, a neka čak i -40°C. Uz to, kada se insekti postepeno izlažu niskim temperaturama mnogo bolje podnose ekstremne minuse, a s druge strane smrtnost je veća ukoliko niske temperature duže potraju.

Nakon vrlo kišovite 2014. godine značajno je porasla populacija puževa golaća koji od tada predstavljaju problem u proizvodnji povrća, ali i pojedinih ratarskih kultura. Borba protiv puževa nije jednostavna, pa bi povećani zimski mortalitet prezimljujućih stadijuma dobro došao poljoprivrednicima. Većina puževa ne može da preživi temperaturu nižu od -4°C. Ipak, treba znati da je španski puž golać (Arion lusitanicus) i pri temperaturi od -3°C aktivan i može da se spusti u niže i toplije slojeve zemljišta.

Osetljivi na iznenadne niske temperature

Kad uzmemo u obzir da je temperatura zemljišta prekrivenog snegom znatno viša od temperature vazduha, a na dubini od 10 centimetara je tokom ovogodišnje zime uglavnom bila između 0°C i 1°C, ne treba očekivati preveliku smrtnost prezimljujućih stadijuma puževa. Većina štetočina osetljivija je na iznenadne niske prolećne temperature, ali tada, nažalost, stradaju i poljoprivredne kulture.

Ove zime još nismo zabeležili minuse koji bi mogli značajnije da smanje populaciju štetočina poljoprivrednih kultura, a s obzirom na trend globalnog zagrevanja, u budućnosti možemo da očekujemo sve više problema kada je reč o zaštiti poljoprivrednih kultura od štetočina.

Autor: mr sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan, viša stručna savetnica


Tagovi

Štetočine Temperatura Niska temperatura Zima Prezimljavanje

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi