Kako mala gazdinstva na najbolji način mogu da budu konkurentna, a sačuvaju svoju tradiciju u proizvodnji i lokalitet sa koga dolaze, bila je tema seminara u Rumi.
Jednodnevni seminar "Veza između primarne proizvodnje, prerade i plasmana proizvoda na gazdinstvu", održan je u PSS Ruma, i na PG Popović u Vognju. Seminar je realizovan u okviru projekta "Unapređenje konkurentnosti poljoprivrede uvođenjem koncepta integralne proizvodnje u opštini Ruma", koji finansira ova opština.
Osnovni cilj programa je povećanje konkurentnosti i produktivnosti malih gazdinstava uz očuvanje lokalne raznolikosti i tradicionalnih proizvoda uz uvođenje integralnih principa u proizvodnju, koji ukazuju na bolji kvalitet, obezbeđuju dodatu vrednost i poštuju stroga pravila savremenog tržišta.
Kako mala gazdinstva na najbolji način mogu da budu konkurentna, a sačuvaju svoju tradiciju u proizvodnji i lokalitet sa koga dolaze, bila je tema seminara predavača koji su eminentni stručnjaci iz oblasti tehnologije prerade; profesor dr Miloš Bjelica sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad i međunarodno priznati konsultant iz oblasti stočarstva Boris Berisavljević, koji je između ostalog govorio o značaju genetskog potencijala u stočarstvu.
"Ono što je konkretno vezano za Srem je to da je to region koji je nekada bio najpoznatiji po proizvodnji svinja u našoj zemlji, a što je veoma važno to bi mogao ponovo da postane jer Sremci imaju iskustvo i znanje u toj proizvodnji, ali i objekte koji su ostali iz prethodnih godina. Inače proizvodnja svinja u svetu u ovom trenutku je jedan od najunosnijih poslova", veruje Berisavljević i daje primer da je broj prasadi po krmači trenutno 32 ili 33, a očekuje se da će u narednih nekoliko godina prosečna proizvodnja mesa po krmači biti od 5,2 do 5,6 tona, što je velika šansa i za naše poljoprivrednike.
Genetski potencijal je značajan i za ostale grane poljoprivrede. Pored toga veoma je važna i tehnologija prerade i proizvodnje uz poštovanje svih propisa koje je potrebno primeniti u praksi.
"Ovde treba prvenstveno da se poljoprivrednici upišu u Registar objekata proizvođača hrane, te da hranu provere, naprave procedure dobre higijenske proizvodnje, da to poštuju, ali i da budu edukovani u pogledu higijene i bezbednosti hrane, da bi tu hranu mogli dalje da prodaju sa svojih gazdinstava", istakao je profesor dr Bjelica.
Zainteresovani poljoprivrednici, voćari, vinogradari, stočari, ali i oni koji se bave turizmom su imali priliku da se bolje upoznaju sa svim mogućnostima za brži i uspešniji razvoj svog gazdinstva. Pojedini od njih već imaju značajna iskustva u toj oblasti, a jedna od njih je i Mirjana Hemun iz Banstola.
"Ja se trudim da svi moji proizvodu budu kvalitetni i zdravstveno bezbedni za upotrebu. Sve ono što ja spremam šaljem na analizu kako bih bila sigurna u ispravnost, a što je veoma važno. Sirovine, ako ih nemam ja kod mene u gazdinstvu, nabavljam od proverenih poljoprivrednih proizvođača koji su postigli značajne rezultate u proizvodnji", kaže Hemun.
Praktični deo seminara održan je na Poljoprivrednom gazdinstvu Popović u Vognju, koje se bavi uzgojem tovljenika i preradom mesa. Popovići imaju moderno izgrađene objekte za preradu, a njihovi preoizvodi su uveliko prepoznati na tržištu. Kažu nije bilo lako, ali su uspeli da dođu do kvalitetnog proizvoda, postanu konkurentni na tržištu i tako unaprede svoje gazdinstvo. U planu je proširenje proizvodnje, a samim tim i izgradnja novih objekata rečeno je prilikom obilaska njihovog gazdinstva.
Tagovi
Autor