Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Trendovi u poljoprivredi
  • 17.07.2023. 18:00

Veća proizvodnja žitarica i uljarica, a manja govedine i svinjetine?

Kolika inflacija hrane se očekuje, koji se proizvodi manje traže, kako će izgledati proizvodnja žitarica, uljarica i mesa - pokazuje izveštaj o kratkoročnim izgledima u EU poljoprivredi 2023.

Foto: Depositphotos/bvl222
  • 94
  • 7
  • 0

Uz troškove inputa koji su ostali iznad dugoročnog proseka i pad cena nekih poljoprivrednih proizvoda, poljoprivrednici u EU-u suočili su se s teškim vremenskim uslovima u proleće, što je dovelo do smanjenih projekcija prinosa i kvaliteta za nekoliko poljoprivrednih proizvoda. Međutim, na horizontu se javljaju znakovi poboljšanja. Na primer, đubriva su postala pristupačnija nakon pada cena prirodnog gasa. Dok je još uvek iznad opšte stope, inflacija hrane u EU kreće se ka stabilizaciji.

Kako izgledaju najnoviji trendovi, pokazuje izveštaj o kratkoročnim izgledima u EU poljoprivredi 2023. kojega je objavila Evropska komisija. 

Nepovoljne vremenske prilike u proleće - suša, manjak ili pak prekomerne količine padavina rezultirale su odlaganjem cvatanja kod ozimina, kasnom setvom jarina, povećanim rizikom od štetočina ili smanjenom dostupnošću vode, a u najgorim scenarijima u pojedinim delovima kontinenta i do potpunog propadanja useva. Situacija je drugačija od regije do regije. 

Rast ulaznih troškova do kojega je došlo nakon ruske invazije na Ukrajini, usporava se. Međutim, i dalje su znatno iznad proseka zbog čega mnogi poljoprivrednici još uvek imaju finansijske poteškoće. 

Odobren je paket podrške

U tom je kontekstu Komisija u petak odobrila paket podrške od 330 miliona evra predstavljen u junu, a sredstva će biti usmerena poljoprivrednicima Belgije, Češke, Danske, Nemačke, Estonije, Irske, Grčke, Španije, Francuske, Italije, Kipra, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Austrije, Portugala, Slovenije, Finske, Švedske te Hrvatske kojoj će pritom biti dodeljeno 3,37 miliona evra. 

Za borbu protiv suše 330 miliona evra - neke EU države zabrinute

Dodatna finansijska podrška u iznosu od 100 miliona evra namenjena je onima iz Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije i Slovačke. Sve zemlje mogu da dopune ovu podrške EU-a do 200% sredstvima iz nacionalnih budžeta. 

Inflacija i dalje prisutna

Opšta makroekonomska situacija u EU-u se i dalje suočava s neravnotežama i neizvesnostima. Očekuje se da će inflacija u evropodručju dosegnuti 5,4% u 2023., pri čemu će inflacija hrane doprineti s 39% ukupnih povećanja cena na potrošačkom nivou. Kako stoji u izveštaju, to i dalje utiče na odluke potrošača o kupovini pa se češće odlučuju na robne marke u maloprodaji te jeftinije proizvode unutar iste kategorije, na primer živine umesto goveđeg mesa. 

Mlečni proizvodi, sveže voće i povrće te ekološki proizvodi i dalje su pod uticajem slabije potražnje. Posebno je teško u sektoru vina jer je pala potrošnja, posebno crnih i rose, a manji je i izvoz u odnosu na istorijski nivo ostvaren u poslednje dve godine.  

Ratarske i specijalizovane kulture

U sezoni 2023./24. se predviđa povećanje proizvodnje žitarica i uljarica, za 5%, odnosno 8%. Izvoz žitarica iz EU-a mogao bi da nastavi da raste, za oko 6%, dok se očekuje da će njihov uvoz iz EU-a, posebno iz Ukrajine, pasti za 35% u odnosu na istorijski visok nivo zabeležen 2022./23. Ističe se da je to rezultat rada na poboljšanju logističkih lanaca i infrastrukture za ukrajinski uvoz, ali i zbog veće domaće proizvodnje u EU-u. Sličan trend očekuje se i za uvoz uljane repice i suncokreta.

Sektor šećera beleži rekordne cene, a procenjuje se da će proizvodnja belog šećera u EU za 2022./2023. biti niža u odnosu na 2021./22. za 12 %. Kao rezultat toga, njegov bi se uvoz, ali i proizvodnja u EU mogli povećati u ovoj sezoni i to za 15,5 miliona tona uprkos kasnom početku kampanje setve šećerne repe. Potrošnja ove namirnice u EU ostaje stabilna, bez obzira na visoke cene.

No, one imaju suprotni, negativan učinak na potrošnju svežeg voća i povrća, posebno kada je reč o svežim breskvama i nektarinama, a razlog je i niža kvaliteta ovog voća. Potrošnja svežeg paradajza ostaje nepromenjena, uglavnom zahvaljujući stabilnoj dostupnosti na domaćim tržištima. 

Manja je potrošnja svežeg voća (Foto: M.C.Celić)

Proizvodi životinjskog porekla

Uzimajući u obzir niže prosečne cene sirovog mleka i ulazne troškove koji su i dalje visoki, isporuke mleka u EU 2023. mogle bi biti 0,2% manje nego prošle godine. Takođe, prognozira se i ubrzano klanje goveda tokom leta kako bi se uravnotežila finansijska situacija na nivou farmi. 

Izvoz obranog mleka u prahu, maslaca i proizvoda od sirutke iz EU-a porastao je za 33%, 11% i 5% od januara do marta 2023. i to zahvaljujući padu cena mlečnih proizvoda u EU-u i njihovoj povećanoj konkurentnosti u poređenju s glavnim konkurentima. To bi moglo pozitivno da utiče na očekivani oporavak izvoza, posebno maslaca i obranog mleka u prahu.

Proizvodnja govedine u EU zabeležila je pad od 3,7% u prvom tromesečju ove godine, a očekuje se dalji pad od 1,8%. Niža ponuda ove vrste mesa i dalje podržava visoke cene. Njena potrošnja u EU nastavlja da se smanjuje ​​za 1,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, na 10 kg po stanovniku. Manji je i broj zaklanih svinja na tržištu EU-a, cene svinjetine su i dalje visoke kao i potražnja. Potrošnja po glavi stanovnika u EU bi se ove godine mogla smanjiti i iznositi oko 30,4 k. 

S druge strane, proizvodnja živine u EU mogla bi porasti za 2,4 % 2023, a potrošnja per capita za gotovo 1 kg. 


Tagovi

Trendovi u poljopriverdi Kratkoročni izgledi EU poljoprivreda EU stočarstvo EU ratarstvo Potrošnja mesa Proizvodnja žitarica Inflacija Cena šećera Cena hrane


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.