• Zapošljavanje poljoprivrednih inženjera
  • 26.03.2016. 15:00

Velika nezaposlenost poljoprivrednih inženjera

Veliki broj poljoprivrednih inženjera iz različitih oblasti je nezaposlen. Ako se pogleda statistika zaposlenih u poljoprivrednim stručnim savetodavnim službama Hrvatske i Slovenije, potrebno je da se u Srbiji poveća broj savetodavaca.

  • 3.862
  • 668
  • 0

Često se može čuti da poljoprivredna proizvodnja ima perspektivu u Srbji. Isto tako, o perspektivi poljoprivredne proizvodnje govore upravo ljudi koji nisu poljoprivredni stručnjaci. Da li je nedovoljan razvoj poljoprivrede, nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača i nezainteresovanost mladih da se bave poljoprivredom, rezultat nedovoljno angažovanih poljoprivrednih stručnjaka?

Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i predsednik Društva agrarnih ekonomista (DAES) na osnovu dostupnih podataka o nezaposlenosti poljoprivrednih stučnjaka kaže: "Prema podacima od pre godinu dana, od ukupno 28,5 hiljada nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka u Srbiji, oko 3,5 hiljade su poljoprivredni inženjeri, specijalisti, masteri, magistri i nažalost doktori nauka. Ukoliko računamo da su prosečni troškovi školovanja jednog visokoobrazovanog poljoprivrednog stručnjaka (od diplomiranog inženjera do doktora nauka) oko 300.000 USA dolara, to znači da Srbija ne koristi 1,05 milijardi USA dolara kapitala uloženog u njihovo obrazovanje."

Potrebno je povećati broj poljoprivrednih savetodavaca

Na osnovu podataka iz poslednjeg popisa poljoprivrede iz 2012. godine u Republici Srbiji je registrovano oko 650.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Na ovaj broj gazdinstava u poljoprivrednim stručnim savetodavnim službama angažovano je 260 savetodavaca.

Prema rečima profesora Ševarlića da bi se poljoprivredna savetodavna služba u Srbiji približila kadrovskoj obezbeđenosti u nekadašnjim Yu republikama u odnosu na broj porodičnih gazdinstava, potrebno je da broj sadašnjih 260 poljoprivrednih savetodavaca povećamo na 660 da bi bili na nivou Hrvatske, odnosno na 2.770 savetodavaca da bi bili na nivou Slovenije. Incijative saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, uključujući čak i predlog programa samozapošljavanja agronoma bez državne podrške, u čijem sastavu je oko 1.200 nezaposlenih agronoma naišle su na nerazumevanje kod poslednja tri ministra u periodu od 2012. godine do danas.

IPARD fondovi - prilika za mlade stručnjake

Milica S. iz Beograda, nezaposleni diplomirani inženjer poljoprivrede za agroekonomiju prenosi nam svoje iskustvo u traženju posla."Fakultet sam završila pre sedam godina. Do sada sam radila osam meseci kao asistent savetodavac i četiri meseca sam volontirala u Upravi za agrarna plaćanja. Posao u struci je jako teško naći. Mislim da su IPARD fondovi odlična prilika za mlade poljoprivredne stručnjake kako bi se ova sredstva iskoristila", kaže Milica.

I pored toga što su IPARD fondovi prilika za zapošljavanje mladih inženjera, a ujedno i uslov za dobijanje ovih sredstava, prvi konkurs za 43 radna mesta tek je nedavno objavljen, a najveći broj pozicija je za ljude sa višegodišnjim radnim iskustvom i koji ne moraju nužno biti poljoprivredne struke.

Potrebne su strukturne promene

Podaci o nezaposlenosti poljoprivrednih stručnjaka ukazuju da je potrebno napraviti strukturne promene u razvoju poljoprivrede. Profesor Ševrarlić ukazuje na sledeće:

  • Potrebno je da poljoprivrednici shvate značaj proizvodno-tržišnog udruživanja u zadruge i druge oblike zajedničkog privređivanja
  • Neophodne su promene proizvodne strukture, posebno na manjim porodičnim posedima i orijentacija na povrtarstvo i voćarstvo, proizvodnju u zaštićenom prostoru, orijentacija na organsku ili barem integralno kontrolisanu poljoprivrednu proizvodnju i uvođenje standarda kvaliteta i zdravstvene bezbednosti poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
  • Poljoprivrednici treba da shvate da je proizvodnja za unapred poznatog kupca i ispunjavanje njegovih zahteva u toku proizvodnje, dorade, prerade i plasmana poljoprivredno prehrambenih proizvoda garancija uspešne proizvodnje i sigurnog plasmana.

Ševarlić okuplja agroekonomiste sa poljoprivrednih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, ekonomiste sa fakulteta u Subotici, privatnih fakulteta u Društvo agrarnih ekonomsta Srbije. Ove godine (od 29. avgusta do 1. septembra u Skupštini AP Vojvodine) DAES organizuje 152. seminar Evropske asocijacije agrarnih ekonomista na temu "Еmerging technologies and the development of agriculture" - Nove tehnologije i razvoj poljoprivrede.

Foto:depositphotos.com;urban_light


Tagovi

Poljoprivredni iženjeri Poljoprivredni stručnjaci Nezaposlenost Posao Savetodavci Uprava za agrarna plaćanja Konkurs Miladin Ševarlić


Autorka

Julijana Radenković

Više [+]

Julijana je master diplomirani agroekonomista. Autor nekoliko naučnih radova. Moto: "Ko hoće nešto da učini, nađe način, a ko ne želi, nađe izgovor".