Visoke kazne za paljenje strnjišta - štetno i za zemljište i okolinu

Ovo je vreme kada treba podsetiti i na štetnost i zabranu paljenja strništa u našoj zemlji. Nakon skidanja useva, posebno pšenice i kukuruza potrebno je u kratkom periodu izvršiti zaoravanje žetvenih ostataka na dubinu 12 do 15 centimetara. Nikako ne treba nakon žetve paliti žetvene ostatke jer to nije samo štetna mera nego je i zakonom zabranjena, a za sve prekršioce propisane su i određene kazne koje se kreću i do milion dinara. 

Previše je razloga zbog kojih je paljenje strnjišta veoma štetno. Iako se godinama unazad apeluje na poljoprivrednike da ne pale već zaoravaju žetvene ostatke, mnogi na upozorenja i dalje ne reaguju. 

"Mi u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Rumi konstantno podsećamo poljoprivrednike na štetnost paljenja strnjišta na njivi. Nije problem samo kada poljoprivrednici zapale žetvene ostatke na svojoj njivi, problem nastaje i kada se požar proširi na susedne parcele, a samim tim ako se utvrdi krivična odgovornost vlasnika njive da je on kriv za to što se desilo, on automatski odlazi u pasivan status na tri godine", kaže Uglješa Trkulja iz PSS Ruma i pojašnjava da to praktično znači da je sopstveno poljoprivredno gazdinstvo na tri godine "diskvalifikovao" što se tiče državnih podsticaja.

"Takođe, on sa svojim zemljišnim fondom ulazi u kompletno pasivan status što znači da ne može nikom dati obradive površine da ih obrađuje i dobije za njih podsticaje."

Poljočuvar prati stanje na terenu

Iako dobro znaju da se ovom radnjom prvenstveno uništava humus koji je i nosilac plodnosti zemljišta pojedini poljoprivrednici od ove štetne radnje ne odustaju. U svakoj mesnoj zajednici u Sremu postoje poljočuvari koji vode računa o stanju u poljima, ali oni u postojećim uslovima nisu u mogućnosti da u potpunosti prate stanje na terenu.

"Poljočuvar ne može nikoga da legitimiše ili privede. On mora da pozove policiju, a to je jedan proces, pa je u stvari nemoguće uhvatiti na licu mesta onog ko pali žetvene ostatke, što je krivično delo. Ja misilim da i onaj poljoprivrednik koji to radi je svestan štete koju čini i kaznenih odredbi, ali je svestan i toga da ne poznaje nikoga koje zbog toga kažnjen. I sve dok bude tako, dok u jednom selu ne bude bar desetak kažnjenih imaćemo istu situciju na našim njivama", tvrdi Trkulja. 

Počinje kampanja "Ne pali strnjiku!"

Za prekršioce zakona su propisane i određene novčane kazne. Kreću se od pet do 25 hiljada dinara za fizička lica, i od 100.000 do milion dinara za pravna lica.

Podsetimo, spaljivanjem žetvenih ostataka moguće je izazvati ne samo požar, nego se uništava organska materija, uništavaju se korisne životinje i mikroorganizmi u zemljištu, dolazi do degradacije zemljišta i zagađenja životne okoline. Paljenjem žetvenih ostataka pored puteva usled dima smanjuje se vidljivost što je neretko uzrok saobraćajnih nesreća. O svemu ovome bilo je reči i na nedavnoj edukaciji za poljoprivrednike koja je održana u Sremskoj Mitrovici,