• Cena koštanja
  • 30.07.2019. 14:00

Voće i povrće duplo skuplje na jugu države nego u velikim gradovima

Cene voća i povrća znatno su manje na jugu Srbije, u odnosu na glavni grad i severni deo naše zemlje. Prema podacima Zavoda za statistiku, krompir je najjeftiniji u Vranju, a duplo skuplji u Beogradu. U Sremskoj Mitrovici cena krompira nije mnogo jeftinija u odnosu na Beograd.

Foto: Ivan Kočević
  • 190
  • 9
  • 0

Kako navodi Zavod za statistiku, neki od poljoprivrednih proizvoda dva puta više koštaju u prodavnicama i na pijacama u Vranju nego u Beogradu. Tako je cena krompira u Vranju 40 dinara po kilogramu dok se takav isti krompir u Beogradu prodaje za 80 dinara. 

Razlika u ceni jabuka takođe je  znatno velika. Kao i krompir i ovo voće se u Vranju kupuje po ceni od 40 dinara po kilogramu, a u Beogradu za 80. Crni luk se na jugu Srbije, konkretno u Nišu, može kupiti za 60 dinara po kilogramu dok je kilogram tog luka u Sremskoj Mitrovici 110 dinara.

Na formiranje cene utiče više faktora

Cena se formira na osnovu ponude i potražnje, transporta i kupovne moći stanovništva, navodi Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede. Kako objašnjava, proizvodi su jeftiniji tamo gde nastaju. Ukoliko se prodaju na drugom području, odnosno ukoliko se moraju transportovati do tog odredišta, samim tim u to ulaze i troškovi transporta što povećava cenu proizvoda, navodi Kovačević.

"Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć i očekivano je da i cene budu niže. Variranje cene u Srbiji redovna je pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine", objašnjava Kovačević.

Na cenu utiče i struktura proizvoda i gazdinstva

Kovačević smatra da na cenu takođe veliki uticaj ima i sama struktura poljoprivrednih proizvoda kao i gazdinstva. Kako navodi, činjenica da u našoj zemlji ima najviše manjih gazdinstava koja se uglavnom ne udružuju, dovodi do toga da se na tržište mogu izneti samo male količine proizvoda i samim tim ne može se očekivati da i cena bude odgovarajuća i ista u svim delovima zemlje.

"U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište. U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu", navodi Kovačević.

Kako ocenjuje, cene se mogu izjednačiti bez velikih problema ukoliko je, kako naglašava, kooperativa kao u Evropskoj uniji (EU). To bi, po njegovim rečima, značilo da se razlika u ceni lako može iskoristiti u vidu toga da se brzo dopreme proizvodi na tržište kao što je na primer beogradsko.

Osnovni razlog porasta cena je to što se neke vrste povrća i voća manje sade, objašnjava Kovačević. Međutim, naglašava da je poljoprivreda privredna grana gde je variranje cena najviše zastupljeno i da se takva situacija ponavlja svake godine, prenosi RTS.


Izvori

RTS


Tagovi

Povrće Voće Cena voća i povrća Vlada Kovačević Variranje cena Tržište


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Ostani kod kuće!