• Poljoprivredno zemljište
  • 10.12.2019. 13:00

Vojvodini preti da postane agrarna pustinja: Potrebne subvencije i druge mere

Vojvodina koju su nekada označavali kao žitnicu Evrope, imala je većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada takvog zemljišta ima tek 0,5 odsto.

Foto: Depositphotos/Allexxandar
  • 1.030
  • 53
  • 1

Stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i odeljenja prirodnih nauka Matice srpske, su nedavno povodom Svetskog dana zemljišta, razgovarali o različitim aspektima obradivog zemljišta na naučnom skupu "Ekološki značaj organske materije u zemljištu". Tada je rečeno da ukoliko se ne zaustavi trend pada organske materije (humusa) u zemljištu, Vojvodina može da postane "agrarna pustinja".

Dr Ninkov: Gubimo organsku materiju iz zemljišta

Dr Jordana Ninkov s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je rekla tom prilikom da je Vojvodina pre pedeset godina imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto. Dalje je pojasnila da se sve ispod jedan odsto smatra ogoljenim zemljištem, kome su potrebne subvencije i druge mere.

Na polovini oranica u Vojvodini postoji, srednji raspon sadržaja humusa (tri do pet odsto), a druga polovina ima niski sadržaj (jedan do tri odsto). Upozorila je da gubimo tu organsku materiju iz zemljišta, a problem broj jedan je nedostatak stočnog fonda, odnosno potrebne količine organskog stajnika. "Osim toga, imamo još neke neadekvatne ekološke prakse, kao što je spaljivanje žetvenih ostataka, erozija zemljišta i slično," kazala je dr Ninkov.

Dr Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže se prinos smanjuje zbog suša i čestih problema s olujama i gradom, kao i s bolestima i štetočinama. Po njegovim rečima kako se klima i klimatske zone pomeraju zbog globalnog zagrevanja, tako s njima dolaze i neke nove bolesti i štetočine koje su postale češće u našoj oblasti, obuhvataju veće površine, kvalitet roda. 

Alternativne tehnike za bolje zemljište

Stručnjaci navode da se mora raditi na povećanju stočnog fonda, ali da postoje i alternativne tehnike za bolje zemljište: redukovana obrada, organska poljoprivreda, zelenišno đubrenje, uspostavljanje vetrozaštitnih pojaseva, primena organskog materijala iz industrije hrane...

Docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragan Milić, koji je i posebni savetnik ministra poljoprivrede, govoreći o problemu stočnog fonda, naveo je da dve trećine poljoprivredne proizvodnje potiče od biljne proizvodnje, a svega trećina od stočarske. Postoje kaže, razne mere za podsticaj stočarske proizvodnje, međutim, to još nije dovoljno, prenosi Politika. 

"Ministarstvo poljoprivrede radi na izradi novog zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim će ova pitanja posebno biti uređena, kao i na zakonu o komasaciji, kojim će pitanja ukrupnjavanja i uređivanja zemljišnih teritorija biti efikasnije rešena," zaključio je on.


Izvori

Politika


Tagovi

Poljoprivredno zemljište Organska materija iz zemljišta Alternativne tehnike Dr Jordana Ninkov Dr Vladimir Đurđević Dr Dragan Milić


Autorka

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.