Vrane uništile usev suncokreta!

Suncokret je verovatno najvažnija uljarica u Srbiji. Svake godine seje oko 200.000 hektara ove biljke, što predstavlja zaista značajnu površinu, a u pojedinim regionima slobodno se može reći da suncokret predstavlja jednu od glavnih setvenih kultura.

Tako je poljoprivrednik, Dragoljub Lakićević iz sela Ratari na zakupljenoj parceli od 2,5 hektara rešio da ove godine poseje suncokret, iako već godinama gaji pšenicu, kukuruz i ječam.

Ptice pustoše parcele suncokreta

Ovu godinu Lakićević će dobro zapamtiti, i to po lošem, a njegov problem nisu elementarne nepogode, već ptice. U poslednjih 15-ak dana problem sa vranama postao je sve izraženiji. Ptice su se u najvećem broju okupljale u jutarnjim i večernjim satima i pustošile parcelu suncokreta ovog domaćina. U početku Dragoljub je sam pokušao da se izbori sa pticama i otera ih na razne načine, ali je kasnije bio primoran da angažuje ljude iz sela kako bi mu pomogli. Međutim, ni to nije dalo rezultate.

"Vrane su krenule da napadaju suncokret pre dve, tri nedelje. Na razne načine sam pokušavao da ih oteram, čak sam i stajao na njivi po par sati, plašeći ih. Dešavalo se da ja na jednoj strani čuvam suncokret, na drugoj strani napadaju vrane, ja odem na njihovu stranu, one odlete na kontra stranu pa sam bio prinuđen da angažujem tri čoveka kako bi čuvali suncokret. Ujutro oko 10 časova ptice dolaze na njivu u potrazi za hranom, bude ih oko stotinu, vrane se zakače za sam suncokret i tako pokljucaju ceo rod. Ja sam bio prinuđen jedno vreme da bacam petarde, iako je to zabranjeno, bio sam svestan posledica, ili ih plašim uz pomoć strašila, ali to ništa nije pomoglo", ističe Dragoljub Lakićević.

Divljač dodatni problem, nadležni nemaju rešenje

Ovaj poljoprivrednik svestan je da će nastalu štetu teško moći da nadoknadi. Kako sam kaže, novac uložen u seme i đubre je propao, a sama zakupljena parcela do jeseni će ostati pusta, jer je za setvu drugih kultura kasno. Osiguranje od ovih ptica, kaže naš sagovornik, ne postoji, pa će sve posledice štete proizvođači morati da snose sami. U međuvremenu Lakićević se raspitao kome bi mogao da se obrati za pomoć, tim pre što u ovom kraju ima i divljači, ali je u obrenovačkoj Opštini naišao na zatvorena vrata."U našem gradu su mi rekli da nemamo adekvatno udruženje kome bi mogao da se obratim za pomoć. Nisu samo vrane problem, ovih dana pojavile su se i divlje svinje, one uništavaju kukuruz, srne su s proleća unakazile žito, a po tom pitanju niko ništa ne čini", zaključuje ovaj domaćin.

Dragoljub Lakićević imao je nameru da za potrebu gajenja suncokreta zakupi još jednu parcelu, ali od te ideje će odustati, jer suncokret više neće saditi. Međutim, to mu nije palo toliko teško kao činjenica da on kao poljoprivredni proizvođač nema zaštitu.

Photo:Ljubiša Lakićević