Vuk više nije strogo zaštićena vrsta

Zemlje širom Evrope podržale su predlog za smanjenje statusa zaštite vukova, što predstavlja pobedu za Evropsku uniju i poljoprivrednike koji traže veća ovlašćenja u upravljanju populacijom ovih zveri koje prete njihovoj stoci.

Na sastanku u utorak u Strazburu, članovi Bernske konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa odobrili su promenu statusa vukova iz "strogo zaštićene" u "zaštićenu" vrstu, prenosi Politico.

Izmena Direktive o staništima

Time se omogućava prilagođavanje Direktive o staništima, koja će nacionalnim vlastima olakšati odobravanje izuzetaka za odstrel. 

"Promena će stupiti na snagu za tri meseca, osim ako se najmanje jedna trećina stranaka Bernske konvencije (17, op.a.) Saveta Evrope ne usprotivi", navodi se u saopštenju za javnost.

Sivi vukovi su bili gotovo potpuno istrebljeni u Evropi pre više od jednog veka, zbog čega su i postali "strogo zaštićena" vrsta prema Bernskoj konvenciji iz 1979. godine. Zakonodavna zabrana njihovog odstrela i hvatanja omogućila im je povratak u tradicionalna staništa i sprečila izumiranje.

Danas se broj vukova u EU-u procenjuje na oko 20.300 jedinki, što je značajan porast u odnosu na 11.193 koliko ih je bilo 2012. godine.

"Ovo je važan korak za naše ruralne zajednice i poljoprivrednike, jer nudi uravnotežen pristup između očuvanja divljih životinja i zaštite njihovih sredstava za život", istakla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije 

Na ovonedeljnom sastanku, osim Evropske unije, smanjenje zaštite podržale su Andora, Jermenija, Gruzija, Island, Norveška, Severna Makedonija, Moldavija, Lihtenštajn, Srbija, Švajcarska i Ukrajina, dok su Monako, Crna Gora, Ujedinjeno Kraljevstvo, Bosna i Hercegovina i Albanija bile protiv smanjenja, a Tunis i Turska suzdržani. 

Organizacije civilnog drupštva protiv odluke 

Glasanjem za smanjenje zaštite vukova, države članice su ignorisale zahteve više od 300 organizacija civilnog društva, Inicijative za velike zveri za Evropu, stručnjaka za zaštitu prirode i okoline i stotine hiljada građana koji ovu odluku smatraju greškom. 

Lea Badoz, programska službenica za divlje životinje pri Eurogrupi za životinje, rekla je da ovaj potez pretvara velike zveri u "najnovijeg političkog pijuna" kreatora politike EU, tvrdeći da "smanjivanje zaštite neće rešiti izazove suživota niti pomoći poljoprivrednicima".

WWF upozorava da snižavanje stroge zaštite iz političkih interesa, suprotno naučnim dokazima, ugrožava decenije očuvanja vrsta i može negativno uticati na druge vrste. 

"Smanjenje zaštite moglo bi dovesti do produbljivanja društvenih podela, umesto da se omogući stvaranje konstruktivnih rešenja. Populacije vukova jedva su se oporavile, a slabljenje njihove zaštite moglo bi opet ugroziti njihov oporavak. Ovakva odluka mogla bi samo dodatno pojačati polarizaciju i narušiti poverenje u napore za efikasno upravljanje populacijom vukova“, ističe Dunja Mazoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije. 

Evropska unija već dopušta odgovorno upravljanje vukovima, uključujući odstrel problematičnih jedinki.