Najteža je situacija s nekada sveprisutnim običnim vrapcem koji je od 1980. izgubio polovinu populacije, a u istom je razdoblju nestalo i oko 30 miliona poljskih vrabaca. Obe vrste su nestale zbog promena u politikama koje se odnose na poljoprivredu.
U poslednje četiri decenije u Evropi je nestalo 600 miliona ptica gnjezdarica, od čega 247 miliona kućnih vrabaca, rezultati su najnovije studije naučnika u kojoj su analizirani podaci za 378 od 445 vrsta ptica koje potiču iz zemalja Evropske unije i Velike Britanije.
Osim vrabaca, među nestalim su gnezdaricama i brojne nekada sveprisutne vrste ptica, poput žutih pliski (97 miliona manje), čvoraka (75 miliona manje) i ševa (68 miliona manje), piše The Guardian.
Britansko kraljevsko društvo za zaštitu ptica (RSPB), udruženje "BirdLife International" i Češko ornitološko društvo ustanovili su da je ukupan broj ptica koje se razmnožavaju pao za 17 do 19 odsto između 1980. i 2017. godine. Istraživanje je pokazalo da je realno izgubljeno čak 900 miliona ptica, a taj se broj može umanjiti za povećanje populacija određenih ptičjih vrsta od oko 340 milijuna. Među njima su zviždak, kos, carić (palčić), češljugar, crvendać, golub grivnaš i plava senica.
Ukupan i proporcionalan pad broja ptica gnezdarica posebno je veliki među vrstama koje zavise od poljoprivrednih predela, odnosno od travnatih staništa. Intenziviranje poljoprivrednih radova uzrokuje nestanak njihovog prostora za obitavanje, kao i korišćenje sve više hemijskih sredstava u obradi zemlje. Posledica je nestanak velikog broja insekata kojima se mnoge ptice hrane.
Studija ističe da je veliki deo ovakvog pada broja ptica u Evropi uočen osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, dok je stopa opadanja nešto povoljnija u prethodnoj deceniji. Rezultat je to većeg broja zakona o pticama koje je doneo EU.
Najteža je situacija s nekada sveprisutnim običnim vrapcem koji je od 1980. izgubio polovinu populacije, a u istom je razdoblju nestalo i oko 30 miliona poljskih vrabaca. U studiji stoji da su obe vrste nestale zbog promena u politikama koje se odnose na poljoprivredu. Ali, obični (domaći) vrapci iz brojnih gradova nestali su iz još neutvrđenih razloga. Stručnjaci pretpostavljaju da je verovatno reč o nestašici hrane, pojavi bolesti poput ptičje malarije i zagađenju vazduha.
"Naša je studija svojevrstan poziv na buđenje, jer brojnim pticama preti stvarna pretnja od izumiranja", rekla je Fiona Brns, glavna autorka studije i naučnica u RSPB. Ona smatra da je UN-ova konvencija o biološkoj raznovrsnosti koja bi se trebalo održati sledeće godine ključna za donošenje jakih temelja koji će sprečiti izumiranje ptica. Ona smatra da je potrebna akcija celog društva kako bi se uhvatili u koštac sa klimatskom krizom.
"To znači povećanje opsega i ambicija prihvatljive poljoprivredne proizvodnje, zaštite vrsta, održivog šumarstva i ribarstva kao i brzo širenje mreže zaštićenog područja", navela je.
Razmeri nestanka određenih vrsta ptica u Evropi uporedivi su sa sličnim problemom u Severnoj Americi. Tamo je od 1970. godine uočen nestanak čak tri milijarde ptica.
"Ovaj izveštaj glasno i jasno ukazuje na to da priroda upravo zvoni na uzbunu", ističe Ana Staneva, privremena koordinatorka zaštite u udruženju "BirdLife Europe". Međutim, napominje da je zaštita ptica koje su već retke ili ugrožene rezultirala uspešnim oporavkom za određene vrste, ali da se ipak čini da to nije dovoljno za održanje populacije onih vrsta koje smatramo brojnima.
"Takozvane obične ptice postaju sve ređe, uglavnom zato što ljudi uništavaju prostore o kojima one zavise i na kojima žive", rekla je dodavši da vlade evropskih zemalja moraju da uspostave pravno obavezujuće ciljeve za obnovu prirode.
"U suprotnom će posledice biti teške, a pritom mislim i na ljudsku vrstu", zaključila je Staneva.
Tagovi
Autorka
