Za bolje rezultate seljaku treba obezbediti razvoj

Danas ukupna poljoprivreda Srbije učestvuje u našem bruto društvenom proizvodu sa 17 odsto, od toga primarnoj poljoprivredi pripada 11 odsto, a preostalih 6 procenata pripada prehrambrenoj industriji.

Ako kažemo da je doprinos poljoprivrede u ukupnom razvoju privrede zemlje sa aspekta onoga što doprinosi razvoju drugih segmenata privrede, posebno inputa u prerađivačkoj industriji, onda poljoprivreda učestvuje i sa čak 40 odsto u bruto društvenom proizvodu. Statistika kaže da imamo više od 630.000 registrovanih porodičnih gazdinstava. Postavlja se pitanje gde je danas njihova objektivna snaga na tržištu i kako da se sa aspekta bezbednosti i socijalne stabilnosti zemlje repozicioniraju na njemu? Odgovore na ova, ali i na druga pitanja koja se odnose na razvoj agrara nudi Centar za agrarne inicijative koji je svoje prvo predstavljanje javnosti imao u Društvu agrarnih novinara u Novom Sadu.

Stanovništvu ponuditi kvalitetniji proizvod

Prof. dr Stevan Maširević u Centru za agrarne inicijative zadužen je za edukaciju i on kaže da je najvažnije stanovništvu obezbediti da diše zdrav vazduh, da pije zdravu vodu i da jede visokokvalitetnu hranu.

"Građanska javnost čiji glas se sve više čuje želi zdravstveno bezbednu hranu. U svetu je među malim i srednjim gazdinstvima razvijen sistem proizvodnje takve hrane. Radeći na postdoktorskim studijama u Americi i u Evropi stekao sam mnoga znanja iz ove oblasti koja želim da prenesem u našu zemlju. Sistemi proizvodnje u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu su se promenili. Treba istaći značaj zaštite bilja - fitomedicine. Centar za agrarne incijative ima zadatak da poveže mala, srednja i velika poljoprivredna preduzeća i da savetodavnim i organizacionim aspektima pomogne da ona ostvaruju veći dohodak po hektaru. To podrazumeva promenu strukture, pre svega u sistemu otkupa i kvaliteta, a sve u cilju da se stanovništvu ponudi kvalitetniji, ekološki prihvatljiviji proizvod", kaže Maširević.

On je istakao da savete treba davati i državnim organima - vladi, resornom ministarstvu i drugim telima kako bi se omogućio bolji život svim učesnicima u procesu proizvodnje hrane.

Razvoj i izvoz - put kojim treba ići

Prof. dr Vitomir Vidović napomenuo ja da postoje četiri civilizacije: agrarna, industrijska, telekomunikacije i informacioni sistemi. Uvek se postavlja pitanje kako ćete iz agrarne civilizacije gde je spor obrt kapitala i niska vrednost proizvodnje napraviti industriju. Zemlje koje vladaju svetom poput Velike Britanije, ali i Holandije, Danske, SAD postavile su cilj: orijentisanost ka izvozu i to direktno kroz znanja ili indirektno kroz gotove proizvode. Ovakav sistem bio je zastupljen u vremenu nekadašnje Jugoslavije kada je 1989. godine izveženo proizvoda mesne industrije u vrednosti od 763 miliona dolara. Tada su nikle mnoge izvozno orijentisane klanice. U Vojvodini ih je bilo najviše, čak 11. Tada smo u primarnoj proizvodnji imali doktore nauka.

"Jedan od zadataka našeg Centra je da damo doprinos razvoju ideje i misli kako da sadašnji društveni sitem bude funkcionalniji i da se u njega uključi masa ljudi. Stoga želimo da uključivanjem velikog broja ljudi od primarnih proizvođača do doktora nauka dostignemo profit od 10.000 evra po hektaru na celokupnim obradivim površinama kojima Srbija raspolaže. U razvijenim zemljama udeo stočarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivredi prelazi 70 odsto. To znači da prerađivačka industrija mora da se vrati u okvire malih farmera jer je neprirodno da se gase klanice i mlekare, kao što je neprirodno da broj muznih krava padne sa 1,4 miliona na 380.000 grla", reči su Vidovića.

On još kaže da primeri treba da nam budu zemlje u kojima je narod srećan, poput Danske i Holandije. Država je ta koja poljoprivrirednicima treba da napravi sistem koji će ih interesno udružiti. Kada je reč o izvozu, njegova orijentacija mora potpuno da se redefiniše.

Pravilno rasporediti državno poljoprivredno zemljište

Mr Saša Janjić u Centru za agrarne inicijative zadužen je za oblast finansija i investicija i on ističe da je komplementarna prednost naše zemlje poljoprivredno zemljište. U ovom trenutku obrađuje se više od 3 miliona hektara površina. Oko 2,3 miliona hektara su pod kukuruzom, pšenicom i industrijskim biljem. To je segment koji zaslužuje adekvatan razvoj. U ovom trenutku imamo prihode od 1.000 do 1.500 evra po hektaru. Povećanjem prihoda na desetak hiljada evra po hektaru otvorio bi se prostor za 200.000 novih radnih mesta. Razvijene zemlje, poput Danske, ostvaruju prihod po hektaru od 18.000 do 20.000 evra.

"Naš pravac je intenziviranje primarne poljoprivredne proizvodnje, kao i svega onog što se na nju nadovezuje. Poljoprivreda je jedini pravi temelj i početak razvoja ove zemlje. U fokusu našeg razvoja u kojem se i nalazi većina naših problema jesu poljorivredna gazdinstva, mala i srednja preduzeća. Mi vidimo da odatle treba da krenemo. Najpre treba uraditi ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda i to pravilnom raspodelom državne zemlje. Možda ovo ne treba raditi preko licitacija već na jedan sasvim drugi način. Ukrupnjavanjem malih poljoprivrednih gazdinstava automatski dolazi do njihovog ekonomskog jačanja i povećanja profita od jednog hektara. Klasično ratarenje nije prošlost, ono je sadašnjost ali postoje načini da se prihodi značajno povećaju. Nastojaćemo da uticajem na institucije, bankarski sistem, kroz IPARD programe razvijamo porodice na selu", objasnio je Janjić.

On je istakao značaj edukacija i kao primer naveo Francusku u kojoj farmer ne može da vodi imanje ako nije položio stručni ispit.

Mi smo kreativna grupacija stručnih ljudi

Ovim rečima je dipl.ecc Josip Stipić, inače predsednik Centra za agrarne inicijative, predstavio ovo udruženje koje čine istaknuti naučni radnici i privrednici. Centar za agrarne inicijative predstavlja intelektualni agregat, grupaciju stručnih i profesionalnih ljudi koja će svojim kreacijama, osmišljavanjem i iznalaženjem rešenja, ne samo analizirati postojeću problematiku već i raditi na predlaganju različitih rešenja, kontinuirano i stručno. Ovo se pre svega odnosi na zakonska rešenja, što podrazumeva uspostavljanje nove vrste komunikacija sa nadležnim organima, telima i drugim organizacijama i udruženjima.

"To želimo činiti na tri nivoa. Prva ravan je praćenje stanja u poljoprivredi i ozbiljan analitički pristup tome stanju i da na osnovu analiza predlažemo odgovarajuća rešenja i pokrećemo adekvatne inicijative. Druga ravan je direktna komunikacija među tri osnovna smera: drugim oblicima udruživanja, nadležnim organima i telima od privrednih komora do resornog mistarstva i ostalih organa i tela države. Treća oblast je edukativna i namenjena je poljoprivrednicima. U Centru postoje podstručni odbori za sada u 8 oblasti: primarne poljoprivredne proizvodnje, tehnološkog razvoja i ekologije, obrazovanja, edukacije i komunikacije, oblasti povezivanja malih i srednjih preduzeća, zadruga i porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, pitanje programa mladih (korporiranje mladih u poljoprivredi za opstanak i razvoj ruralnih oblasti), oblast stočarstva, voćarstva i povrtarstva", objasnio je Stipić.

Centar poseduje i sekcijske organizacije koje su formirane da rade po odgovarajućim projektima. Ima i podružnice koje podrazumevaju teritorijalnu organizaciju jer je sedište Centra u Novom Sadu, a plan je da podružnicama bude pokrivena čitava Srbiju.