• Zarada poljoprivrednika
  • 07.03.2019. 08:00

Za svaki dolar potrošen na hranu američki poljoprivrednik dobije tek 7,8 centi

Američki potrošači najviše novca u prehrambenom lancu izdvajaju za usluge pripreme hrane. Tako da više od trećine novca za hranu odlazi uslugama - restoranima i ketering servisima.

Foto: Depositphoto/SashaKhalabuzar
  • 77
  • 4
  • 0

Ćevapi u lepinji sa kajmakom, limenka kukuruza ili kupovni kompot od kajsija - koliko često jedete ovu hranu? Pomislite li ikada, koliko je novca od tog gotovog proizvoda dobio poljoprivrednik? 

U Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Američkih država (USDA) izračunali su proseke. Za svaki dolar koji potrošači tamo odvoje za hranu, samo 7,8 centi ide američkom farmeru. Dakle, to je 7,8% i predstavlja rekordno nizak nivo ikada zabeležen. 

Običaji Amerikanaca drastično su se promenili - retko kada kuvaju kod kuće, hrane se u restoranima ili u tržnim centrima kupuju (polu)gotove proizvode. A svu tu hranu treba pripremiti za konzumaciju. Dakle, nakon što, na primer, paradajz bude proizveden, ubran, transportovan, njega treba oprati, narezati, skuvati ili iskoristiti kao dekoraciju. Tanjir u kom je paradajz poslužen treba odneti do gosta, prezentovati jelo, oprati posuđe nakon svega. A i restoran treba reklamirati. Baš zato na usluge pripreme hrane odlazi visokih 36,3 posto. 

Svaka faza procesa znači dodatu vrednost hrani

Ovi podaci otkrivaju dugoročne, makro trendove koji oblikuju ponudu i cenu hrane. "Ovi podaci traže da postavimo pitanje: Koja je vrednost dodata u svakoj fazi procesa prerade hrane? Dugoročno gledano, udeo poljoprivrednog gazdinstva smanjuje se unazad nekoliko decenija", upozorava Patrik Kening, viši ekonomista u USDA. 

Osim poljoprivrednicima, deo vrednosti unazad 30-ak godina pao je i za agrobiznis (dobavljači semena, đubriva i sl.), proizvođače ambalaže, kao i prerađivače. 

Prema podacima USDA-e, potrošači više od 50% novca koji troše na hranu, troše u restoranima, kafićima i sličnim mestima, u poređenju sa oko 44% u 1994. godini. 

Stjuart Smit, farmer iz Mejna koji je radio kao viši ekonomista u USDA i Zajedničkom ekonomskom odboru Kongresa smatra da poljoprivrednici, na osnovu ovakvog načina proizvodnje i raspodele, nikada neće dobiti veći deo kolača, čak i ako se on povećava. Poljoprivrednici nikada neće ostvariti dodatu vrednost za hranu koju će potrošači platiti skuplje. 

Rešenje je u alternativnim sistemima

Rešenje vidi u alternativnim sistemima - poljoprivrednim pijacama i poljoprivredi koju podržava zajednica, odnosno, regionalni izvori koji će distributivne lance (trgovine, restorane i sl.) okrenuti prema samim farmama. Smit na svojoj porodičnoj farmi uzgaja 30 različitih vrsta voća i povrća na 150 hektara i direktno snabdeva trgovine prehrambenih proizvoda. Osnovnu preradu određenog povrća, kao što je, na primer, mlada  šargarepa, obavlja sam. 

Račun na kraju pokazuje da zaradi više od onih 7,8% sa početka priče. 


Tagovi

Zarada poljoprivrednika Priprema hrane Usluge Dodata vrednost


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Da li neko zna koja je ovo vrsta kruške... Drvo je staro više od 100 godina. Plod je više okrugao, a... Pročitaj celu belešku »