Zadruge mnogo daju, a malo dobijaju

"Ekonomski položaj zemljoradničkih zadruga u poljoprivredi i budžetskom sistemu" naziv je konferencije koja je u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Zadružnog saveza Vojvodine nedavno održana u Novom Sadu.

Opšte je poznato da zemljoradničke zadruge daju veliki doprinos i svojim članovima i široj društvenoj zajednici. Ali, ne govori se mnogo o njihovom doprinosu državnom budžetu.

"S jedne strane, zadruge izuzetno mnogo popunjavaju državnu kasu, ali su davanja prema njima veoma skromna. Važno je razgovarati i o legalnim tokovima. Naime, zadruge, kod kojih je sve transparentno, suočene sa nelojalnom konkurencijom, to jest sa onima koji se bave istim poslom, ali su pri tome u sivoj zoni. Veoma je važno govoriti i o tome koliko ljudi je uključeno u zadružni sektor. Možemo da konstatujemo da državni organi ove godine mnogo kvalitetnije gledaju na zadružni sektor, što on i zaslužuje", rekao je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Zadruge mnogo više daju državi, nego što od nje dobijaju

Sekretar ZSV prof. dr Jelena Nestorov Bizonj uradila je studiju kojom je obuhvatila 80 zemljoradničkih zadruga u Vojvodini, sa ciljem utvrđivanja njihovog ukupnog doprinosa društvu. Podaci do kojih je došla veoma su interesantni.

"80 zemljoradničkih zadruga u Vojvodini objedinjava 15.000 ljudi u statusu zaposlenih, zadrugara ili kooperanata. Uključujući bruto zarade, obaveze prema zaposlenima iznose više od milijardu i 600 miliona, a 600.000 dinara zadruge plaćaju na ime obaveza poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada zaposlenih. Obaveze prema državi za ovih 80 zadruga iznose milijardu i 500.000.000 dinara na godišnjem nivou, za različite poreze i doprinose. Važno je istaći da zadruge imaju prava da učestvuju na različitim konkursima koji se raspisuju po osnovu raspodele sredstava iz agrarnog budžeta. Međutim, analizom podataka iz finansijskih izveštaja vidi se da zadruge prosečno ostvare najviše 2.000.000 dinara za ovu svrhu, dok u proseku daju više od 18.000.000 u isti taj budžet", rekla je Bizonj.

Prema rečima sekretarke ZSV, na osnovu ovih pokazatelja, treba razgovarati o tome kako unaprediti položaj zadruga i smanjiti ovaj disbalans, bilo kroz smanjenja poreskih davanja zadruga prema državi ili povećavanje davanja iz budžeta prema zadrugama. U svakom slučaju, to treba uraditi kroz različite mere agrarne politike, koje bi zadrugama obezbedile da preuzmu ulogu nosilaca i poljoprivrede i sela. Na taj način bi imali i određena prava na sredstva iz budžeta.

Tržišni interes preko zemljoradničkih zadruga

Pokrajinska vlada je preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu prepoznala zemljoradničke zadruge kao korisnike bespovratnih finansijskih sredstava bez ikakvih ograničenja u odnosu na druge korisnike. Na taj način poslalat je jasan signal i poljoprivrednicima i zemljoradničkim zadrugama da oni jesu važan i bitan faktor razvoja poljoprivrede u Vojvodini.

"Poruka sa ovog skupa je da zemljoradničke zadruge daju svoj puni doprinos kroz broj zaposlenih, kroz poreze i doprinose, koje plaćaju i na taj način doprinose budžetu Republike Srbije. Uveren sam da je zadrugarstvo, koje ima dugu tradiciju u Vojvodini, nabolji model udruživanja i ukrupnjavanja poljoprivredne proizvodnje. Naš zajednički zadatak je da podižemo nivo svesti kod ljudi, da edukujemo poljoprivrednike. Poljoprivrednici sa malim posedima teško će opstati na tržištu poljoprivrednih proizvoda, te je oblik udruživanja u zemljoradničke zadruge najbolji način da pojačaju svoj interes i da ih ukrupne na tržištu", poručio je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

U ovoj godini desetak zemljoradničkih zadruga je iskoristilo pravo na bespovratna finansijska sredstva od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. U narednoj godini Srbiju očekuje početak primene IPARD programa, a mogućnosti za zadruge su upravo u ovom izvoru finansiranja.

Foto: Jasna Bajšanski