Zahlađenje i suša: Šta bi poljoprivredi doneo kolaps Golfske struje?

Golfska struja je topla morska struja Atlantskog okeana koja utiče na klimu Evrope, čineći je blažom nego što bi inače bila na tim geografskim širinama. Ona doprinosi produžetku vegetacione sezone i održavanju povoljnih uslova za uzgoj mnogih kultura. 

Njeno ponašanje i moguće promene u budućnosti, godinama su u fokusu istraživanja. Sada su naučnici sa Univerziteta u Utrahtu (Holandija) otkrili prekretnicu u sistemu protoka pomoću jednog od najsavremenijih modela, piše InsideClimateNews.

Uz pretpostavku da će u Golfsku struju, odnosno severni Atlantik dolaziti sve više sveže vode otapanjem grenlandskog ledenog pokrivača, njena cirkulacija bi mogla da oslabi sve dok na kraju ne bi potpuno nestala. Rezultat bi mogao da bude smanjenje temperature u pojedinim regijama do tri stepena Celzijusa tokom jedne decenije, bez obzira što globalno zatopljenje iznosi 0,2 stepena u deset godina. 

Hladnije, sa više suše 

Smatra se da bi zato moglo postati puno hladnije, sa više suše. Naučnici su izračunali moguće posledice za britansku poljoprivredu gde bi prosečna temperatura pala za 3,4°C, a padavina bi bilo manje za 123 mm u vegetacionoj sezoni. 

Iako se ova predviđanja odnose na Severnu Ameriku i Evropu, to ne bi zaustavilo globalno zatopljenje. Zahlađenje u Severnoj Americi i Evropi moglo bi da dovede do još većeg zagrevanja južnih delova sveta. 

Ugrožena pšenica i kukuruz 

Pod uticajem kolapsa Golfske struje bi oko 58 odsto obradivog zemljišta pogodnog za proizvodnju pšenice postalo neprikladno, kao i 59 odsto pogodnog za kukuruz, navodi Agrarheute. Iako se udeo zemljišta pogodnog za pirinač povećava, to nije dovoljno da nadoknadi gubitke u pšenici ili kukuruzu.

Ova bi promena uticala i na obrazac letnjih monsunskih padavina u Indiji koja bi mogla da izgubi 70 odsto trenutnih padavina. Na drugom kraju sveta, u Amazoniji, došlo bi do suše, a prašuma bi se mogla pretvoriti u suvu savanu. 

Pitanje za milijardu dolara

Golfska struja je već oslabila za 15 odsto u poslednjih 50 godina. Naučnici smatraju da kada dođe do tačke preokreta, promene bi mogle da uslede vrlo brzo.  

Klimatolog Stefan Ramstorf sažeo je studiju ovim rečima: "Ona potvrđuje, na bazi podataka posmatranja, da je Atlantik na prekretnici, tj. ide prema tački preokreta. Pitanje za milijardu dolara je: Koliko je daleko ta prekretnica?"