Zalihe vlage u zemljištu na minimumu

Usled dugotrajnog sušnog perioda praćenog visokim temperaturama vazduha, rezerve vlage u dubljim slojevima zemljišta su na minimumu, što se nepovoljno odražava na stanje svih poljoprivrednih kultura.

Najviše posledica pretrpeo je kukuruz, čiji se klipovi nisu dovoljno razvili, listovi su požuteli tako da se očekuje i znatno manji prinos, a ekstremno visoke temperature vazduha negativno utiču i na stanje većine voćarskih kultura.

Prošle sedmice nije bilo padavina, a glavne ratarske kulture prolećne setve - kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa teško podnose temperature veće od 35 stepeni i dug period bez kiše. Kod suncokreta na temperaturama višim od 37 stepeni prestaje nalivanje zrna i ona ostaju prazna.

Od voća, najviše stradale maline i kupine

Kada je reč o voću, najveće posledice zabeležene su kod maline i kupine kod kojih je usled temperaturnog šoka došlo do skraćenja procesa berbe, objavljeno je na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Negativan uticaj toplog i suvog vremena ogleda se i u smanjenju veličine i kvaliteta plodova, na kojima se masovno javljaju bele fleke i ožegotine.

Vreme pogoduje biljnim štetočinama

Izuzetno toplo i suvo vreme tokom proteklih sedam dana pogodovalo je biljnim štetočinama. Visoke temperature vazduha pogoduju razvoju grinja i pamukove sovice na paprikama. U usevu postrnog kukuruza šećerca registrovana su položena jajna legla kukuruznog plamenca i pamukove sovice pri čemu je brojnost kukuruznog plamenca u blagom padu dok su ulovi pamukove sovice u porastu. U toku je i period leta i intenzivnog polaganja jaja treće generacije jabukinog smotavca.