Zašto se kaže da mahunarke hrane zemljište? Evo četiri razloga

Pasulj, grašak, bob, leblebija, sočivo, soja poznatije su vrste mahunarki za koje se smatra da povećavaju prehrambenu bezbednost, ali i hrane zemljište te pogoduju životnoj sredini. 

Svetski dan mahunarki obeležava se 10. februara pa treba istaći njihovu važnost. 

Evo četiri načina kako one hrane zemljište. 

1. Poboljšavaju zdravlje zemljišta tako što obezbeđuju i mobilizuju hranljive materije kao što su azot, fosfor i mikronutrijenti. Mahunarke dobijaju više od 60 odsto azota iz vazduha koji se zatim unosi u zemljište, a upravo zahvaljujući ovim biljkama taj se element sprovodi i na komšijske useve što smanjuje potrebu za mineralnim đubrivima, a u zemljištu ostaje i posle berbe i(li) žetve. Reč je o biološkoj fiksaciji azota gde se atmosferski azot pretvara u amonijak kojeg biljke mogu da apsorbuju. 

Takođe, znamo da je fosfor preko potrebna hranljiva materija, ključan je za fotosintezu, ali ga često nedostaje ili je čak prisutan u malim količinama ili je u hemijski nedostupnim oblicima zbog čega se i koriste mineralna đubriva. Zato mahunarke imaju prirodnu sposobnost mobilizovanja fosfora i drugih esencijalnih hranljivih materija i mikronutrijenata u zemljište što može da pridonese zdravijim i većim prinosima useva. 

2. Čak 50 odsto biodiverziteta naše planete nalazi se u zemljištu. Ako su zdrava, sadrže gliste, nematode, 20-30 vrsta grinja, 50-100 vrsta insekata, stotine vrsta gljiva i hiljade vrsta bakterija i aktinomiceta. Različiti živi organizmi međusobno deluju jedni na druge i obavljaju bitne usluge kao što su kruženje hranljivih materija, sekvestracija ugljenika i emisija gasova staklene bašte.

Zdrav biodiverzitet zemljišta dovodi ne samo do veće otpornosti na poremećaje i stres, već povećava sposobnost ekosistema da samostalno suzbija bolesti. Upravo ova biljna vrsta pomaže u povećanju količine i raznolikosti mikrofaune. S više mikroba dolazi do većeg recikliranja hranljivih materija i regulacije organske materije u zemljištu - čime se poboljšava njegov biodiverzitet. 

Umesto prekomerne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, a što može da rezultira degradacijom životne sredine, mahunarke koje se koriste u sistemima plodoreda pomažu u suzbijanju i kontroli štetočina i bolesti.

3. Struktura zemljišta je način na koji se vežu njegove pojedinačne čestice, a ako je mrvičasto i porozno sa dobro raspoređenim korenjem, kažemo da je njegova struktura dobra. Ali, ako je kompaktno i zbijeno, tada je loša.  

Zahvaljujući dubokom korenovom sistemu i dužem periodu rasta, efikasno poboljšavaju njegovu strukturu. To ima dugoročne prednosti jer jačaju kapacitet zadržavanja vode i prozračivanje. 

4. One sa svojom sposobnošću da sprovode bitne hranljive materije, mogu da pomognu u smanjenju potrebe za hemijskim đubrivima, a onda i reduciranju gasova staklene bašte - glavnih pokretača klimatskih promena. Razvojem korena podstiču sekvestraciju ugljenika čime takođe doprinose ublažavanju klimatskih promena.

Zbog širokog raspona genetske raznolikosti mogu da se uzgajaju određene sorte koje su otpornije na klimatske uslove. 

Žitarice se uz mahunarke kao međuusev bolje prilagođavaju vremenskim nepogodama poput suše.