Zašto za neku biljku kažemo da je korov?

Šta je to zbog čega neku biljku nazivamo korovom? Kad vidimo prirodnu livadu nikada nećemo reći da je neka vrsta korov, jer je to njeno prirodno stanište. Međutim, kada vidimo papriku kako raste u usevu pšenice označićemo je kao korov.

I loši i dobri

Na osnovu toga možemo reći da su korovske biljke sve one koje ometaju rast naših gajenih kultura, koje s njima takmiče za hranu, vodu, prostor i svetlost. Deluju na smanjenje prinosa, ali i na pojavu biljnih bolesti i napad štetočina. Možemo reći da su to biljke koje nismo zasadili, koje su nikle na "pogrešnom" mestu i da se odlikuju jakim kompeticijskim osobinama, brzo rastu i razvijaju se. Još jedna njihova karakteristika je što se brzo šire i zauzimaju prostor.

Njihovo seme se odlikuje dormantnošću ili sposobnošću da ostane vitalno dug niz godina i čim se stvore povoljni uslovi za klijanje i nicanje. Stvaraju velike količine semena koje se širi na različite načine, pomoću ptica, vetra, ljudi, insekata, poljoprivrednih mašina, vode.

Da njihovo delovanje nije samo negativno pokazuju nam tako što pokrivaju površinu zemljišta. Često su indikatori, jer nam pokazuju u kakvom je stanju zemljište, koje štetočine su prisutne ili bolesti.

Indikatori: Pomoću korova odredite tip zemljišta

Mogu da popravljaju strukturu zemljišta rahleći ga, povećavaju vodno-vazdušni kapacitet. Neke vrste obogaćuju sadržaj biljnih hraniva, jer imaju sposobnost azotofiksacije ili crpe hraniva iz dubljih slojeva (gavez doprema kalijum na površinu).

Širokolisni i uskolisni korovi

Sve korove možemo podeliti na širokolisne i uskolisne koji mogu biti jednogodišnji ili višegodišnji.

Širokolisni su prepoznatljivi što prilikom nicanja formiraju dva listića, imaju široke listove, a lisna nervatura je mrežasta. Karakteristični predstavnici ove grupe su: ambrozija, loboda, maslačak, mišljakinja, bokvice, deteline, dvornici (poligonum), čičak, poponac, broćika, kupina i druge.

Za uskolisne, travne korove je karakteristično da imaju uske listove sa paralelnom nervaturom, kada niču formiraju jedan listić, listovi su uži i duži. Jednom rečju radi se o travama kao što su pirevina, sirak, veliki muhar, livadarka, pahira, stršac.

U narednom periodu više ćemo se posvetiti pojedinim vrstama, njihovom delovanju i suzbijanju.