Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Rad u poljoprivredi
  • 20.12.2023. 15:00

Zbog nižih cena đubriva i inputa produktivnost rada u poljoprivredi veća u sedam EU zemalja

Većina zemalja EU beleži nižu produktivnost rada u poljoprivredi u 2023. godini. Najveću stopu pada imale su Estonija, Švedska, Irska, Litvanija i Bugarska.

Foto: Depositphotos/Friedamischke
  • 93
  • 15
  • 0

Procene prvih preliminarnih podataka za 2023., na osnovu ekonomskih računa za poljoprivredu (EAA), pokazuju da se indeks produktivnosti rada u poljoprivredi u EU u odnosu na prethodnu godinu smanjio za 6,6 odsto, nakon rasta između 2019. i 2022., objavio je Eurostat. 

Navode da je ovaj trend podstaknut padom vrednosti realnog dohotka od 7,9 odsto, a koji ostvaruju jedinice koje se bave aktivnostima poljoprivredne proizvodnje te daljim smanjenjem (-1,4 odsto) obima rada u poljoprivredi (mereno radnim jedinicama tokom godine, a koje su ekvivalent punom radnom vremenu). 

Većina zemalja beleži pad 

Većina zemalja EU (19) beleži nižu produktivnost rada u poljoprivredi u 2023. godini. Najveću stopu pada imale su Estonija (-57,9 odsto), Švedska (-31,7 odsto), Irska (-30,3 odsto), Litvanija (-30,2 odsto) i Bugarska (-28,6 odsto). U Hrvatskoj je ona iznosila oko -16 odsto. 

Ipak, u sedam zemalja EU bile su višeg nivoa pa je tako najveća stopa porasta bila u Belgiji (+31 odsto), a slede Španija (+11,1 odsto), Portugal (+9,9 odsto), Mađarska (+5,5 odsto), Italija (+4,2 odsto), Malta (+3,3 odsto) i Slovenija (+0,3 odsto). Ta su povećanja posledica nižih cena đubriva i inputa te viših cena proizvoda za koje su te zemlje specijalizovane, kao što su maslinovo ulje, krompir ili svinje, piše u saopštenju. 

Bruto dodata vrednost poljoprivredne industrije EU-a, koju predstavlja razlika između vrednosti poljoprivredne proizvodnje i troškova usluga i dobara korišćenih u tom procesu (međufazna potrošnja), ostala je relativno stabilna (+0,9 odsto) u 2023. posle oštrog porasta (+15,1 odsto) u 2022. Odraz je to cena koje su ostale relativno nepromenjene posle snažnog rasta u 2021. i 2022., kako za proizvodnju (+0,5 odsto) tako i za međufaznu potrošnju (-0,9 odsto), kao i količine koje su se samo neznatno smanjile i za proizvodnju (minus jedan odsto) i međufaznu potrošnju (-0,6 odsto). 

Rast u odnosu na 2015.

Uprkos padu u 2023., nivo indeksa stvarnog faktorskog dohotka EU-a u 2023. ostala je 10,1 odsto viša nego 2015. Ovaj dohodak nominalno je podeljen među znatno manjim brojem radne snage, a indeks uloženog rada u poljoprivredi se smanjio za 18,2 odsto u istom periodu, napominju.

Promene su rezultirale time da je poljoprivredna produktivnost rada EU-a bila 34,6 odsto veća u 2023. nego u 2015., uprkos procenjenom padu za ovu godinu. 


Tagovi

Produktivnost rada u poljoprivredi Pad Rast Eurostat Cijene inputa Cene đubriva


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB