• Vojvodina
  • 31.07.2018. 10:15

Zemljište sve siromašnije humusom

"Priča o tome da je Vojvodina plodna ravnica i da može da hrani pola Evrope važi samo za političare i predizbornu kampanju", rekao je pedolog dr Jovica Vasin.

Foto: Pixabay / Mayur_Ankushe
  • 2.465
  • 122
  • 0

Pre 50 godina, 75% vojvođanskih njiva imalo je iznad pet odsto humusa. Danas je takvih njiva tek jedan odsto, rečeno je u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor na savetovanju Unapređenje znanja i opreme radi poboljšanja efikasnosti iskorišćenja hraniva i smanjenje negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu.

Ugrožena poljoprivredna proizvodnja

Osiromašenje zemljišta humusom počelo je 70-tih godina, kada počinje masovno korišćenje mineralnih đubriva, koja su potpisnula organsko đubrenje stanjakom.

"Priča o tome da je Vojvodina plodna ravnica i da može da hrani pola Evrope važi samo za političare i predizbornu kampanju. Realnost je takva da na dosta parcela smanjeni sadržaj organskih materija ugrožava poljoprivrednu proizvodnju, a za struku prvi znak upozorenje bio je podatak da  je oko 40% vojvođanskih njiva ima manje od 3% humusa, a najveća pretnja našoj poljoprivredi upravo je smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu", kazao je pedolog dr Jovica Vasin na savetovanju koje je organizovano kao deo projekta SCOPES, koji u Srbiji, Albaniji, Češkoj i Azejberdžanu finansira švajcarska Vlada.

Negativni trend koji traje decenijama

Jedan od glavnih razloga smanjenja upotrebe stanjaka bilo je drastično opadanje stočnog fonda, a taj trend smanjenja traje decenijama i umesto dva uslovna grla po hektaru, što je potrebno da bi se osigurala dovoljna količina stanjaka Srbija danas ima po hektaru 0,3 uslovna grla stoke.

Zeleni ostaci nedostaju njivama

Smanjenju sadržaja organske materije u zemljištu doprinelo je i spaljivanje žetvenih ostataka i njihovo korišćenje kao obnovljivih izvora energije.  "Ako žetvene ostatke sada koristimo kako ne treba, za 10 godine nećemo ih uopšte imati. Na parceli koja sada ima manje od 3% organske materije, neplansko ukljanjanje žetvenih ostataka znači da za 10 godine nećemo imati ni prinosa, ni žetvenih ostataka", kaže Vasin.

Dodaje da kada se krenulo sa intenzivnom poljoprivredom, sredinom prošlog veka, tri četvrtine zemljišta u Vojvodini imalo je  više od 5% humusa: "Danas o tih 5% više i ne pričamo, jer je takvog zemljišta tek jedan odsto, već kao granicu sadržaja humusa kada treba krenuti sa organskim đubrenjem uzimamo sadržaj humusa od 3%".

Zaoravanje
Zelenišno đubrenje je zaoravanje sveže biljne mase (Foto: Jasna Bajšanski)

Pomoć Švajcarske u racionalizaciji upotrebe mineralnih đubriva

Prof. dr. sc. Jovan Crnobarac sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da mineralna đubriva s jedne strane utiču na povećanje prinosa, ali neadekvatna primena može da ima negativne posledice: "Često se greši i možda smo malo suviše konforni kod korišćenja mineralnih đubriva".

Jedan od načina da se poboljša plodnost zemljišta je racionalno korišćenje mineralnih đubriva i upotreba organskih đubriva. A kako racionalno koristiti mineralna đubriva? U tome poljoprivrednicima u Srbiji, Albaniji, Azejberdžanu i  Češkoj  treba da pomognu iskustva razvijenijih zemlja, a aktivnosti se sprovode kroz projekat SCOPES. Vrednost projekta po zemlji je 50.000 evra.

"Istočna Evropa je odabrana, jer su u ranijem periodu zemlje tog dela imale drugačiji koncept đubrenja, odnosno postizanja maksimalnih prinosa, gde se u drugi plan stavljala zaštita zemljišta", kaže Sokrat Sinaj, Agroscop Švjacarska.

Dobar primer Češke

Da bi se racionalno korsitila mineralna đubriva potrebno je raditi analizu zemljišta. Kao dobar primer istaknuta je Češka, u kojoj se godišnje analiza zemljišta uradi na pola miliona hektara, a uzorkivači zemljišta nisu poljoprivrednici, već profesionalci plaćeni od države. Godišnje se uradi oko 80.000 uzoraka, a jedna ista parcela analizira se svakih šest godina, pa poljoprivrednici mogu da prate plodnost svojih oranica.


Tagovi

Humus Vojvodina Zemljište Sokrat Sinaj Jovica Vasin Jovan Crnobarac Češka Mineralno đubrivo Organsko đubrivo Zelenišno đubrenje


Autorka

Zlata Vasiljević

Zlata Vasiljević u novinarskim vodama pliva više od 20 godina. Izveštava iz svih oblasti sa posebnim naglaskom na teme iz oblasti poljoprivrede. Moto kojim se rukovodi u životu i poslu je - Ne ostani ono što jesi, budi ono što još nisi, a možeš postati.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

....nije imalo smisla ni plakati! :O