Žetvar, cvetanj, šumopad - stari su narodni nazivi meseci. Da li važe i danas?

Nekada smo umesto januara, februara, marta imali drugačije nazive meseci. Jezičke rekonstrukcije nam pokazuju da bi stari narodni kalendari, zasnovani na prirodnim ciklusima i godišnjim dobima, danas bili zastareli u svetlu klimatskih promena, prenosi Klima 101.

"U utorak, 28. januara ove godine, zabeležili smo najtopliji januarski dan u prestonici u poslednjih čak 137 godina, od čak 21,4 °C. Mesečni rekordi oboreni su širom zemlje: od Novog Sada preko Ćuprije do Kragujevca. Dovoljno je da se prisetimo nekog hladnijeg i snežnijeg januara i da shvatimo koliko se klima duboko promenila", navodi autorka teksta Jelena Kozbašić.

Mada su nam meteorologija i klimatologija glavni alati za razotkrivanje klimatskih promena, u tome može da nam pomogne i jedno pomalo neobično sredstvo - jezik, tačnije stari narodni kalendar.

Imena meseci kakva znamo preuzeta su iz drugih jezika, a naši preci – još u srednjem veku – mesece su "krstili" podosta drugačije, nalik na kalendar iz susedne Hrvatske.

Cvetanj, žetvar, gumnik

Tako su, kažu istorijski izvori, postojali nazivi kao što su cvetanj za maj, žetvar za jul, gumnik za avgust i šumopad za oktobar. Iako nije postojao "jedan" univerzalni stari narodni kalendar, već različite lokalne varijante, za potrebe ove analize korišćen je ovaj:

"Posredi su bile metafore, asocijacije i igre rečima: davnašnja imena meseci oblikovali su običaji, radovi u polju i vremenske prilike – od bujanja vegetacije preko žetve do jesenjeg opadanja lišća."

A da li bi taj stari narodni kalendar "pio vodu" i danas - u toplijoj Srbiji?

"Po svemu sudeći, i ne baš: niti se priroda budi u isto vreme, niti ratari žanju žito u isto vreme kao i njihovi preci, niti jesen u svojim zlatnim kočijama zavlada našim podnebljem u nekadašnjem šumopadu", navodi Kozbašićeva.

Šta su označavali stari nazivi meseci?

Pretpostavlja se da su narodni kalendari bili u upotrebi otprilike do 19. veka. Jaz između starog narodnog kalendara i ovog savremenog vidimo već na primeru januara, iliti koložega.

"Zašto bi se januar zvao koložeg? Kako nam govore etimološka istraživanja, poreklo ovog izraza običajnog je karaktera: koložeg predstavlja spaljivanje kola, odnosno točka, tokom zimske kratkodnevice kako bi se ojačala snaga sunca."

Novosadski Poljoprivredni fakultet predvodi evropski projekat - konkretna rešenja u borbi protiv suše

Nakon koložega, usledio bi sečko koji, prema različitim lingvističkim interpretacijama, svojim imenom može da aludira na zimsku seču šuma ili pak dočarava surovost februarske hladnoće koja seče mrazom.

"Decenijama unazad, moderni februar sve više se udaljava od svog pređašnjeg pandana. Sve je kulminiralo prošle 2024, najtoplije godine u nacionalnoj istoriji merenja: tada smo doživeli najtoplijeg sečka ikada izmerenog. Prosečna februarska temperatura u Srbiji od čak 8,1 °C bila je za 6,3 °C viša od tridesetogodišnjeg proseka (1991-2020)."

Mart su zvali letnik ili derikoža, a nakon aprila, odnosno ležitrave, došao bi maj. Tada bi cveće cvetalo, pa je taj mesec u starom narodnom kalendaru i dobio vrlo prikladan, lep naziv – cvetanj. Ipak, u značajno toplijim današnjim uslovima, vegetacija se pokreće dosta ranije, a cvetanje više ne čeka cvetanj.

Žetva kada joj vreme nije

Naši stari jun su zvali trešnjar. Ovo je prilično samoobjašnjivo: bio je to mesec u kojem su cvetale trešnje. Sada voćke svoje prepoznatljive ružičasto-beličaste cvetove dobijaju već u aprilu.

Leto je, kao i u sadašnjosti, bilo rezervisano za poljoprivredne radove. Doduše, i tu možemo osmotriti vremenska razmimoilaženja.

Najpre je u julu, žetvaru, pšenica dozrevala. A onda su se u avgustu, gumniku, usevi skidali sa njiva.

"Prošle godine, gumnik (avgust) se desio već u trešnjaru (jun). Premda je ta situacija ekstremna, usled toplotnih talasa i sve većih suša, menjaju se klimatski uslovi tokom čitavog vegetacionog perioda pšenice. A to znači i veći rizik od smanjenog roda, ali i manjeg kvaliteta zrna", prenosi Klima 101.

U septembru se bralo grožđe. Otud se u starim narodnim kalendarima kao naziv za septembar javlja i grozdober. Prošle godine, berba grožda u Vršcu počela je 24 dana ranije nego što su naši savremenici navikli, a više od mesec dana ranije nego u vreme starog narodnog kalendara.

Novembar - sve češće nestuden

Sušni uslovi glavni su krivac što su gore mestimično ogolele znatno pre nekadašnjeg šumopada, odnosno oktobra. Sa druge strane, u godinama kada suša izostane, a vreme bude vlažno, umereno i toplo, drveće bi moglo da zadrži hlorofil i dosta duže.

"U starom narodnom kalendaru, šumopad je pratio studen. Klimatske promene rezultovale su time da novembar sve češće bude nestuden pre nego studen."

I tako, mesec po mesec, stigosmo i do decembra – koledara. Ovo je mesec koji je ime dobio po paganskom, slovenskom festivalu koledi: maskirane povorke koledara predstavljale su duhove predaka koji bi svakoj kući donosili napredak.

Noćna berba grožđa i to kombajnima - prvi put ove godine u vršačkim vinogradima

"Od davnašnjeg koledara do današnjeg decembra, mi jesmo napredovali, ali u neku ruku i nazadovali suprotno ciljevima drevne kolede. Kroz vekove, brojni običaji na kojima se temeljio stari narodni kalendar izumrli su, ljudski razvoj odneo je u zaborav aktivnosti koje smo praktikovali, a klimatske promene izmestile su mesece."

Mada su nazivi kao što su sečko, trešnjar i grozdober odavno prevaziđeni, to kako su ih naši preci kalendarski pozicionirali upućuje nas na to koliko smo se udaljili od njihove svakodnevice i vremenskih prilika kroz koje su oni prolazili.

Ukoliko globalno zagrevanje hitno ne zauzdamo, našim potomcima stari narodni kalendari biće još dalji od onoga što žive.