U toku jedne noći dva kombajna oberu oko 16 hektara vinograda, što predstavlja izuzetno ekonomičan i efikasan način berbe: time se čuva kvalitet grožđa, održava njegova svežina i aroma, snižava temperatura u bobici.
Ove godine u Vršcu zabeležena je najranija berba grožđa ikada: poranila je čak 24 dana od uobičajenih termina. Ispod Vršačkih planina, prvi kombajni su se začuli još 29. jula - i to u deset sati uveče, prenosi portal Klima 101.
Zbog ekstremno visokih dnevnih temperatura i činjenice da kiša u Vršačkom vinogorju nije padala više od 40 dana, prvi put u istoriji vršačkog vinogradarstva primenjena je noćna berba kombajnima.
Stručnjak za vinogradarstvo i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu dr Zorica Ranković Vasić i glavni inženjer proizvodnje Marko Đurkin iz vinarije "Drašković", pričali su za Klimu 101 o novoj metodi berbe grožđa koja može postati ključno rešenje za vinograde tokom vrelih leta.
Vršačko vinogorje, kao jedno od tri vinogorja Južnobanatskog vinogradarskog rejona, predstavlja značajan potencijal Srbije u grožđu i vinu. Više od 80 odsto vinograda ovog rejona se nalazi na obroncima Vršačkih planina. Veće vinogradarske površine poseban su izazov - kako organizovati berbu u svetlu klimatskih promena i zbog nedostatka radne snage. Jedno od rešenja i mera adaptacije je noćna berba grožđa mašinski - kombajnima.
Prema rečima Đurkina, visoka temperatura grožđa razlog je što se vinarija "Drašković", jedna od najvećih u Srbiji, opredelila da svoje vinograde bere noću.
"To je bio jedini način, kako bi se sačuvao dobar kvalitet grozđa i dobilo vino odgovarajuće kvalitativne kategorije sa autentičnim hemijskim i senzornim karakteristikama."
Visoke temperature u toku berbe dovode do oksidacije, a prijem toplog grožđa u vinariju smanjuje njegov kvalitet i vrednost. Berba grožđa je jedan od ključnih zadataka koji svake godine predstavlja izazov za vinogradare. Ubrano grožđe mora biti poslato bezbedno i u najkraćem mogućem roku na dalju preradu u vinariju.
Međutim, poslednjih godina sazrevanje i berba grožđa se odvijaju pod značajno izmenjenim klimatskim uslovima. Usled klimatskih promena koje su praćene visokim temperaturama vazduha (posebno visoke noćne temperature), određivanje optimalnog momenta berbe i sama organizacija berbe mogu predstavljati problem i utiču na kvalitet grožđa i vina pa se mora napraviti detaljan plan.
Suša je direktna pretnja vinovoj lozi, kako je prilagoditi klimatskim promenama?
"Zbog klimatskih promena biće sve više biti ovakvih godina, sve više vinogradara će se odlučivati za noćnu berbu, a to je jedini način da se spreči oksidiranje grožđa", rekla je dr Zorica Ranković Vasić.
Kako pojašnjavaju, potrebno je izbegavati berbu grožđa tokom dana sa visokim dnevnim temperaturama. Usled temperatura viših od 30°C, dolazi do hidrolize aromatičnih prekursora i povećava se rizik od oksidacije kao rezultat delovanja enzima oksidaza. Prijem toplog grožđa u vinariju smanjuje njegov kvalitet i vrednost.
"Berba na visokim temperaturama takođe olakšava razvoj i delovanje nepoželjnih mikroorganizama (kvasaca, bakterija, plesni), a hlađenje toplog grožđa zahteva mnogo energije."
Ove godine, dnevne temperature u okolini Vršca su prelazile 40oC, dok su noćne bile od 22 do 28oC. U vinariji "Drašković" berba je prvo počela u vinogradima sa sortom Muskat otonel (sorta za bela vina), završila se 4. septembra, sa sortom Frankovka (sorta za crvena vina).
Mišljenje Đurkina je da će, zbog klimatskih promena, biti sve više ovakvih godina, da će sve više vinogradara da se odlučuje za noćnu berbu. To je, kaže, jedini način da se spreči oksidiranje grožđa. Nije moguć i proces prerade grozđa kada na prijemno mesto u vinariju stigne sirovina sa više od 35oC, a noćnom berbom grožđe dolazi za preradu sa 22oC.
U toku jedne noći dva kombajna oberu oko 16 hektara vinograda, što predstavlja izuzetno ekonomičan i efikasan način berbe: time se čuva kvalitet grožđa, održava njegova svežina i aroma, snižava temperatura u bobici (i ne mora se dodatno hladiti u vinariji). Istovremeno, može biti i olakšan rad radnika, jer su temperature niže nego u toku dana.
Stariji modeli kombajna sakupljali su i druge materijale, ne samo grožđe - pre svega listove, lastare, višegodišnje delove stabla… Međutim, noviji modeli kombajna su sada veoma precizni, posebno kada su u vinogradima sprovedene odgovarajuće agro i ampelotehničke mere (rastojanje sadnje, izbor sistema gajenja i načina rezidbe, odgovarajući momenat berbe i dr).
Neki kombajni se mogu kalibrisati da beru samo zrele bobice, a ne svaki pojedinačni grozd.
Kako kombajn bere grožđe? Grožđe se nežno uklanja protresanjem čokota vinove loze ili korišćenjem vesla. Kinetička energija koju kombajn prenosi na grozd dovodi do toga da se grozdovi otkidaju sa lastara, koji je "uhvatila" mašina dok ona prolazi niz red. Grožđe se zatim šalje u traktore i prebacuje u vinariju na preradu.
Izvori
Tagovi
Autorka