Suša je direktna pretnja vinovoj lozi, kako je prilagoditi klimatskim promenama?

Nakon što je u maju potpisan ugovor sa partnerom, Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, u sredu (10. jul) je na Fakultetu agrobiotehničkih nauka u Osijeku održana početna konferencija o projektu "Prilagođavanje vinogradarstva klimatskim promenama kroz implementaciju adaptabilnih genotipova vinove loze - AdaptVitis".

Ovaj prekogranični projekat Hrvatska - Srbija, podsetili su stručnjaci, sprovodi se na dve lokacije: na oglednom polju FAZOS-a u Mandićevcu i u Sremskim Karlovcima na imanju novosadskog fakulteta. Opšti cilj mu je poboljšanje prilagođavana vinogradarstva klimatskim promenama, trajaće 36 meseci, a ukupna vrednost ove aktivnosti je 2.553.600 evra.

"Saradnjom dva fakulteta omogućeni su naučni pristup i nova tehnička dostignuća, a sve kako bismo očuvali vinske sorte i vinogradarstvo u ovoj regiji", rekao je državni sekretar u Ministarstvu regionalnoga razvoja i fondova Evropske unije Domagoj Mikulić. 

Projekat Srbije i Hrvatske za prilagođavanje vinove loze klimatskim promenama

Učesnici sa osječke strane su dekan, profesor dr Krunoslav Zmaić, profesor dr Mato Drenjančević, profesor dr Miroslav Lisjak, vanredna profesorica dr Monika Marković, profesor dr Vesna Rastija, profesor dr Andrijana Rebekić, docent dr Jurica Jović, dok je voditelj ekipe docent dr Toni Kujundžić. Vođa ispred ekipe sa Univerziteta u Novom Sadu, odnosno Poljoprivrednog fakulteta je profesor dr Dragoslav Ivanišević, a članovi su docent dr Mladen Kalajdžić, dr Maja Mišković, docent dr Goran Barać i master nauka Sara Todorić.

Kada bismo znali šta nas očekuje od klime, bili bismo milioneri

Dr Toni Kujundžić okupljenima je istakao kako će nastojati da pruže sve potrebne informacije proizvođačima i predstave im nove sortimente. Značajne štete koje imamo u mnogim vinogorjima ukazuju nam da se moraju menjati i prilagođavati.

"Bitno je stalno istraživati i ponuditi proizvođačima svojevrsnu alternativu za uzgoj i opstajanje vinogradarstva i vinarstva", rekao je Kujundžić i istakao primer kako su sortu Solaris u Iloku već u utorak počeli brati, što je čak mesec i po pre vremena berbe u višegodišnjim prosecima.

"Kada bismo znali što nas očekuje bili bismo milioneri. Ne znamo šta možemo očekivati od klime, ali jasno je da će se ona menjati i da nema predvidivog trenda. I što možemo? Jedino da se prilagođavamo izborom sortimenta na određenim položajima", poručio je i rekao da je već jasno da u ovim negativnim klimatskim uslovima položaji niži od 100 metara nadmorske visine nisu prilagođeni vinogradarstvu.

"Koje sorte koristiti, odgovor je koji treba da pruži struka. A najbolji odgovor će dati istraživanja kako proizvođači ne bi morali sami da eksperimentišu. Struka je tu da pruži svoj doprinos i preporuke sa razvojem novostvorenih sorti", naglasio je. 

Cilj je i smanjenje korišćenja zaštitnih sredstava 

Istakao je i da je cilj projekta da se dođe do smanjenja zaštitnih tretmana. Ukoliko se  smanji za tri ili četiri i to je velika stvar i donosi i velike uštede na površinama.  

Kako je objasnio, zajednički izazov kojim se bavi ovaj prekogranični projekat leži u ranjivosti vinogradarstva u regijama istočne Hrvatske i zapadne Srbije na uticaje klimatskih promena. Posebno stresa uzrokovanog sušom koji predstavlja direktnu pretnju vinovoj lozi, utiče na njen rast, razvoj i prinos. Nedovoljna dostupnost vode zbog promenljivih klimatskih uslova može da rezultira smanjenom produktivnošću loze i smanjenim kvalitetom grožđa.

"Uzgajivači grožđa moraju da se bore sa fluktuirajućim temperaturama i promenljivim delovima padavina to čini izazovnim implementaciju stabilnih praksi i uzgoja", rekao je u izlaganju.

Postavlja se pitanje da li su postojeće sorte grožđa prikladne za izdržavanje sve većih izazova koje donose klimatske promene. Ova ranjivost zahteva identifikaciju kultivara koji pokazuju otpornost na klimatske promene jer one predstavljaju ozbiljnu pretnju uzgoju vinove loze i proizvodnji vina, koji su bitna privredna aktivnost u regionu, rečeno je na Fakultetu agrobiotehničkih nauka.

Centri za prevenciju negativnih uticaja klimatskih promena

Kroz projekat će se ispitivati do sada nedovoljno istražen potencijal novostvorenih sorti vinove loze kao alternativa za uzgoj i dugoročnu održivost vinogradarstva i vinarstva u prekograničnom području. Uspostavljanje centara za prevenciju negativnih uticaja klimatskih promena u vinogradarstvu sa obe strane granice, ključno je za sistemsko praćenje klimatskih uslova, podsticanje istraživanja otpornih kultivara.

Izgradnjom modernih i tehnološki vrhunski opremljenih centara ostvariće se snažan doprinos vinogradarstvu i vinarstvu. Osim za istraživanja, služiće i za obuku studenata, mladih istraživača i vinogradara i vinara.

"Praktično 70 godina od našeg osnivanja nismo imali ovakvu investiciju u infrastrukturnu imovinu kao što sada imamo u ovom projektu. Svakako ćemo imati bolje uslove i za nastavu, ali i za naše kapacitete u vinogradima", rekao je profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Dragoslav Ivanišević.

Naglasio je da je to veoma važno za edukaciju studenata, ali i vinogradara u Srbiji i regionu.