Đubriva najefikasnije deluju ako su uneta u zemljište najmanje šest meseci pre početka sađenja vinove loze - krajem leta i u jesen.
Za podizanje vinograda najčešće se koriste kiselija zemljišta od onih koja su neophodna i optimalna za vinovu lozu, a najbolja su ona blago kisele ili neutralne reakcije čiji je pH 6,5 do 7,0. Da bi se pH reakcija zemljišta dovela na optimalni nivo za vinovu lozu obavlja se kalcizacija zemljišta. Za kalcizaciju težih tipova zemljišta koriste se pečeni krečnjak, a za kalcizaciju lakih tipova zemljišta usitnjeni prirodni kalcijum karbonat (CaCO3).
Za smanjivanje kiselosti zemljišta, zavisno od tipa zemljišta i njegovog pH, upotrebljava se norma od 1 do 2 tone pečenog krečnjaka ili kalcijum karbonata. Najčešće je to 1,0 - 1,5. Koristi se zamena za krečnjak, a to je "Njival", rasturanjem po površini zemljišta namenjenog podizanju vinograda sedam do 10 dana pre rigolovanja zemljišta. Primenjuje se samo na zemljištima kisele reakcije (pH = 4 - 5,5). Može se upotrebiti i laporac i saturacioni mulj za kalcizaciju zemljišta.
U zemljišta sa kiselom reakcijom (nižom pH vednošću) dobro je uneti hidratisani kreč ili najčešće usitnjeni krečnjak. Unošenjem krečnjaka smanjuje se kiselost zemljišta. Količine pečenog ili prirodnog usitnjenog krečnjaka koje je potrebno uneti u zemljište na određenu površinu utvrđuju se na osnovu agrohemijske analize zemljišta, odnosno njegove utvrđene pH vrednosti.
Dubina rigolovanja se kreće od 50 do 100 cm, najčešće na 70 cm, a zavisi od svojstava zemljišta i klime. Plitka propusna zemljišta rigoluju se do 60 cm, a u vlažnijim krajevima gde su zemljišta plodnija, dovoljno je rigolovati do 70 cm dubine. Rigolovanje se obavlja traktorima velike snage (90 do 150 KW), uz upotrebu plugova rigolera.
U praksi se za meliorativno đubrenje daje 50 - 100 t/ha stajnjaka, zatim 2.000 - 3.000 kg superfosfata i 1.000 - 2.000 kg kalijumove 40 % soli, odnosno kompleksno mineralno đubrivo sa fosforom i kalijumom (0:20:30) u količini 1.000 - 2.000 kg/ha. Procenjeno je da zemljište na kome podižemo vinograd treba da sadrži 10 - 15 mg fosfora/100 g vazdušno suve zemlje, 20 - 40 mg kalijuma/100 g suve zemlje i dva do tri odsto humusa. Procenat azota dobijamo kada se procenat humusa podeli brojem 20.
Mineralna i organska đubriva uneti u zemljište neposredno pred rigolovanje. Stajnjak i mineralna đubriva rasturiti ravnomerno rasturačem. Đubriva najefikasnije deluju ako su uneta u zemljište najmanje šest meseci pre početka sađenja vinove loze - krajem leta i u jesen.
Unošenje kalijuma i fosfora može se obaviti primenom pojedinačnih fosfornih i kalijumovih ili kompleksnih fosforno-kalijumovih (PK) mineralnih đubriva. Količine fosfornih i kalijumovih đubriva za određenu zemljišnu površinu izračunavaju se na osnovu agrohemijske analize zemljišta, potrebnih količina fosfora i kalijuma u zemljištu pre sadnje vinove loze i koncentracija fosfora i kalijuma u đubrivima koja će se koristiti. Treba računati da u zemljišta, u kojima inače ima dosta kalijuma, osnovnim đubrenjem treba uneti i magnezijum, proračunom na osnovu analize zemljišta, tako da imamo oko 15 mg magnezijuma (Mg++)/100 g suve zemlje.
Pre pripreme zemljišta za sadnju vinove loze (Vitis vinifera L.) treba ispitati njegov kvalitet, a to obavljaju ovlašćene organizacije. Racionalno korišćenje đubriva (troškovi 20 - 30 odsto) u vinogradarskoj praksi može se izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata agrohemijske analize zemljišta. Posebnu pažnju treba obratiti na reakciju zemljišta, te na sadržaj kalcijum-karbonata, humusa, azota, fosfora i kalijuma.
Nakon žetve žitarica idealno je vreme za kalcizaciju zemljišta
Količina humusa u zemljištu za normalan razvoj vinove loze i postizanje visokih prinosa treba da je prosečno oko tri odsto. S obzirom na to da većina zemljišta oskudeva u humusu, treba ga povećati unošenjem organskih đubriva (stajnjak, kompost, treset) ili zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje.
Za vinogradarsku praksu od posebnog je značaja treset oplemenjen mineralnim đubrivima, jer je izvanredan materijal za humizaciju. U stajnjaku ima oko 20 odsto organskih materija, u tresetu oko 80 odsto, dok u biljkama za zelenišno đubrenje do 15 odsto. Za zelenišno đubrenje najbolje su kombinacije trava i leguminoza. Za kisela zemljišta dobra je plava lupina.
Tagovi
Autor