Šta treba znati pre podizanja vinograda

Poslednjih dvadesetak godina, površine pod vinogradima stalno se smanjuju. Ipak, prvu deceniju 21. veka obeležilo je formiranje većeg broja zasada vinograda, sa inovativnim sortama i za naše prilike, prilagođenim uzgojnim oblicima. 

Iako su uslovi za razvoj vinogradarstva u Srbiji dosta povoljni, postoje problemi koji dugoročno gledano, imaju tendenciju da se nastave. To se pre svega odnosi na usitnjenost parcela pod vinogradima i visoke troškove proizvodnje, lošije uslove na tržištu za male proizvođače, kao i na kvalitet sorti - koji nije uvek odgovarajući. 

Kako navode u PSSS Negotin, prilikom podizanja novog zasada vinove loze, potrebno je obratiti pažnju na više faktora jer je ovde reč o višegodišnjem zasadu.

Koje su najbolje temperature za vinovu lozu

Temperatura ima uticaj na rodnost, visinu i kvalitet prinosa. Svaka faza u razvoju vinove loze ima svoj optimum temperature. Od presudnog je uticaja za formiranje i funkciju reproduktivnih organa, za oprašivanje cvetova, za rast i sazrevanje plodova. Temperaturne sume za čitavu godinu i period vegetacije predstavljaju zbir svih pozitivnih temperatura u toku godine odnosno vegetacije.

U našim klimatskim uslovima smatra se da je temperatura od 10 º C ona na kojoj vinova loza ulazi u period vegetacije. Tokom aprila temperature vazduha su u porastu na svim nadmorskim visinama, tako da su tada povoljni temperaturni uslovi za kretanje vinove loze. Maksimalne normalne mesečne temperature vazduha javljaju se u julu, a jeseni su uglavnom suve i tople što je povoljno za sazrevanje grožđa.

Što se tiče zimskog perioda, temeprature u januaru, na svim nadmorskim visinama uglavnom su negativne i u intervalu su od -1,5 º C do -2,0 º C. Ove temperature ne predstavljaju problem kod uzgoja vinove loze.

Uzročnici fitoplazme pronađeni u našim vinogradima

Osvetljenost kao važan faktor

Osvetljenost kao jedan od uslova koji utiču na podizanje vinograda, može da se utvrdi na osnovu stvarnog trajanja sunčevog sjaja, izraženog u satima. Najbolje bi bilo da ova vrednost iznosi 2.000 sati trajanja sunčevog svetla jer je ovo optimalna vrednost za uspešno gajenje vinove loze. 

Prosečno osunčavanje u periodu najintenzivnijeg porasta vinove loze iznosi više od 1.600 sati. Najmanje sume kreću se od 129 sati u aprilu do 355 sati u julu. Bolja osunčanost vinove loze utiče na veći sadržaj šećera i aromatičnih materija, veći sadržaj alkohola, bolju obojenost grožđa i vina, a samim tim i na bolji kvalitet prinosa. 

Tipovi zemljišta koje vinograd voli

Vinova loza spada u grupu biljaka koje uspešno mogu da se gaje na vrlo različitim tipovima zemljišta. Ne podnosi zemljišta gde je visok nivo podzemnih voda i gde bi eventualno moglo da dođe do zabarivanja. Ukoliko se ipak neko odluči da iskoristi i ovakve terene, neophodno je prvo uraditi odvodnjavanje. Nakon toga, potrebno je raditi na popravci fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. 

Radi popravke plodnosti tla, potrebno je uraditi analizu zemljišta jer samo tako možete znati kakvo je zemljište i koliko đubriva treba i koji tip. Analiza zemljišta besplatna je za registrovana poljoprivredna gazdinstva i može se uraditi u Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama.

U našim uslovima, zemljišta koja su najbolja za vinograd su rendzine (ovaj tip nastaje raspadanjem laporovih sedimenata), černozem - zbog svojih dobrih karakteristika i gajnjače (jer nema kalcijum karbonata CaCO3). 

Kada se odlučite za lokaciju gde ćete podizati vinograd, onda treba pristupiti popravljanju fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta. Takođe, obratiti pažnju i na vodno vazdušni i toplotni režim zemljišta, ali i na samu konfiguraciju terena. 

Organizacija zemljišne teritorije za vinograd

Pravilan raspored i organizacija mesta predviđenog za vinograd ključan je za celokupan uspeh. Prilikom organizacije vodite računa o obliku i veličini parcele, pravcu redova i njihovom rastojanju, kao i o obezbeđenju neophodnih količina vode. 

Poželjno je da oblik parcele za zasad vinograda bude pravilnog pravougaonog oblika, kako bi mehanizacija mogla što lakše da se kreće kroz nju. Za vinograde optimalno je da pravac redova bude sever - jug i da su upravno postavljeni u odnosu na nagib i pravac duvanja najjačeg vetra. Pravilan pravac pružanja redova doprinosi pravilnom osunčavanju vinove loze, umanjuje štetno dejstvo vetra i ima antierozivni uticaj. Međutim nije redak slučaj da se smer odredi u pravcu nagnutosti terena odnosno da se pravac vetrova poklapa sa pravcem duvanja najjačeg vatra.

Najbolje je podizati vinograd na brežuljkastim terenima sa južnom, jugozapadnom ili jugoistočnom ekspozicijom jer one obezbeđuju dobru osunčanost vinove loze.  Na severnim ekspozicijama, poželjno je gajiti sorte otpornije na niske temperature, ali i sorte sa kraćim periodom vegetacije.

Povratak seduše

Na brežuljkastiim terenima javlja se i još jedan bitan faktor koji treba imati u vidu, a to je nagib ili inklinacija terena.

Optimalna nadmorska visina kreće se od oko 100 - 300 metara, ali može se uspešno gajiti kod nas i na nižim, ali i na nešto višim nadmorskim visinama. Tako se u severnim delovima Srbije vinogradi nalaze na nešto manjim visinama, 80 -150m dok se u južnim delovima, povećavaju do 500m pa i više.

Sa porastom nadmorske visine menjaju se i temperaturni uslovi. Tako se na svakih 100m visine srednja godišnja temperatura smanjuje za pola stepena u proseku, a vegetacioni period skraćuje se za 7 - 10 dana (to treba imati u vidu pri izboru sorti). Ove promene utiču i na grožđe jer utiču na smanjenje sadržaja šećera.

Zašto je potrebno popravljati osobine zemljišta

Pre podizanja vinograda, neophodno je sagledati u kakvom je stanju zemljište. Od njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina, zavisiće i uspeh u samom uzgoju vinove loze pa iz tog razloga treba reagovati i popraviti osobine zemljište, ukoliko je to potrebno. 

Humifikacija - u pitanju je proces povećanja količine organskih materija u zemljištu Za normalan razvoj vinove loze i zadovoljavajućih prinosa, potrebno je održavati određen procenat humusa u zemljištu. Zemljište treba da sadrži od 2,8% - 3,5% humusa na dubini 30 - 60cm. Neposredna humifikacija podrazumeva korišćenje: zgorelog stajnjaka, treseta, bakterijalnih đubriva i  zelenišnih đubriva. Da bi se sadržaj humusa povećao za 1% na dubini od 10cm/ha, potrebno je dodati 12 - 15t stajnjaka, odnosno, da bi se procenat humusa povećao za jedan, na dubinu od 30cm (oranični sloj) potrebno je dodati 37- 40 t stajnjaka.

Fosfatizacija - U našim agroekološkim uslovima, obično je fosfor element koji nedostaje zemljištu. Optimalan sadržaj fosfora u zemljištu je 15 - 20 mg P2O5/100g vazdušno suvog tla. Zemljišta u Srbiji najčešće imaju manje od toga. Za povećanje sadržaja fosfora za jedan miligram, treba 30 kg čistog fosfora u obliku P2O5 (fosforne kiseline) po jednom hektaru. Fosforna đubriva treba uneti u dublje slojeve zemljišta, odnosno, nakon rasturanja po površini zaorati ih jer je fosfor slabo pokretljiv element u zemljištu pa ako ga unesemo po površini, neće biti pristupačan za koren loznih kalemova, koji se nalazi u dubljim slojevima. 

Kalcizacija - Vinova loza voli kalijum i ima velike potrebe za ovim elementom. U zemljištima je ređi nedostatak kalijuma, od fosfora. Optimalan sadržaj kalijuma u zemljištu je 25 - 40 mg K2O/100g, vazdušno suve zemlje. Primena kalijumovih đubriva je ista kao i kod fosfornih, odnosno, treba ih zaorati. Da bi se povećao sadržaj kalijuma za jedan miligram potrebno je 15 - 20mg čistog kalijuma u obliku K2O po jednom hektaru.

Kalcifikacija - Ova mera odnosi se na regulisanje pH vrednosti zemljišta i primenjuje se samo kod onih zemljišta koja imaju kiselu reakciju. Vinova loza najbolje uspeva na tlu u kom se supstituciona kiselost kreće od 6 do 7 pH. Za kalcifikaciju mogu se koristiti različiti materijali koji sadrže veliki procenat kalcijum karbonata (CaCO3), kao što je krečnjak (70 - 90% CaCO3), živi ili pečeni kreč (90 - 95% CaCO3) i saturacioni mulj (dobija se kao nusproizvod u proizvodnji šećera). 

Od čega zavisi rodnost vinograda?

Važno izabrati dobru podlogu za vinovu lozu

Odabir podloge za vinovu lozu može da utiče kako na poboljšanje tako i na pogoršanje agrobioloških, ali i tehnoloških karakteristika nakalemljenih sorti vinove loze. Greške kod odabira podloge za vinovu lozu kasnije ne mogu da se isprave. Podloga mora da poseduje niz povoljnih osobina - da je potpuno otporna prema korenovoj filokseri, da ima dobar afinitet prema plemenitoj lozi, da se lako prilagođava različitim zemljištima i klimatskim uslovima, da podnosi određene količine kreča u zemljištu, da se dobro ožiljava, treba pozitivno da utiče na vegetativni potencijal i na ostale agrobiološke osobine nakalemljenih sorti vinove loze i da nije zaražena virusom.

Izbor sorte kao važan korak

Finalni korak kada se radi o planiranju podizanja zasada vinograda je i i izbor sortimenta. Ukoliko se neko odluči za mali zasad, za sopstvene potrebe, odabir sorte predstavlja lični izbor samog vinogradara.

Međutim za profesionalno bavljenje vinogradarstvom potrebno je uzeti mnogo faktora u obzir kako bi se pravilno izabrala odgovarajuća sorta, koja će u konkretnim agroekološkim uslovima, potpuno ispoljiti svoja biološka svojstva u pogledu prinosa i kvaliteta, a pri tom ostvariti i profit.