Bakterije, aktinomicete, alge i gljivice živi su mikroorganizmi od vitalne važnosti za plodnost tla.
Organizmi koji žive u zemljištu su od velike važnosti za njegovu plodnost. Veliki broj njih je mikroskopskih veličina i pored svojih malih dimenzija imaju ogroman uticaj na zemljište, a neposredno na količinu i kvalitet prinosa gajenih biljaka.
Ono je kvalitetnije što je veći njihov sadržaj. Tretiranje pesticidima, upotreba mineralnih đubriva, teška mehanizacija, zaštitna sredstava smanjuju njihovu brojnost, odnosno plodnost zemljišta. Bez ovih mikroorganizama biljke neće moći da iskoriste hraniva iz njega, a ono bi veoma brzo bilo degradirano i neplodno.
Bakterije, aktinomicete, alge i gljivice su od vitalne važnosti kako za profesionalne tako i za male proizvođače. Na bakterije i aktinomicete otpada skoro 80 odsto zemljišnih organizama. U jednom gramu zemlje ima ih nekoliko milijardi.
Korisne bakterije obavljaju mnoge radove u stvaranju plodnosti. One učestvuju u procesima razvijanja organske materije, odnosno humusa. Odgovorne su za zdravlje zemlje i biljaka. Drže pod kontrolom fitopatogene bakterije i druge mikroorganizme, biljkama obezbeđuju hraniva u pristupačnom obliku, vrše azotofiksaciju, povećavaju otpornost biljaka i razvoj korena.
Bacillus subtilis je bakterija koja živi u zemlji, kolonizije koren biljaka i doprinosi kontroli fitopatogena. Značajna je po tome što aktivira njihov imunitet odbrambene procese. Tako doprinosi smanjenju pojava biljnih oboljenja.
Na bazi ove bakterije stvoreni su brojni preparati koji se koriste u zaštiti biljaka, jer je u stanju da stvori preko 70 raznih antibiotika, a neki od njih su ključni u zaštiti od fitopatogena. Njeni različiti sojevi deluju u različitim uslovima, imaju drugačije efekte u zaštiti biljaka.
Izuzetno su korisni i brojni pripadnici iz roda Pseudonomas. Stvaraju antibiotike, baktericide, stimulatore rasta, regulišu prisustvo fitopatogenih organizama u zoni korena.
Prisutne su i brojne druge koje donose niz dobrobiti za uzgajane biljke, a na njihovoj su bazi stvoreni brojni preparati koji se koriste za poboljšanje i đubrenje zemljišta i biljaka, kao zaštitna sredstva ili biostimulatori.
Biođubrivo na bazi bakterija azotofiksatora možete napraviti sami. Na jedan kilogram zemlje dodaje se čaša vode. Najbolje je da zemlja ispunjava 1/3 posude. Zagreva se oko 15 minuta na vodenoj pari. Na taj način se uništava patogena mikroflora. S korena pet do šest najsnažnijih biljaka mahunarki (samo jedne vrste, vi ćete odlučiti šta vam treba) uzmite kvržice koje treba da budu bele ili ružičaste (zelene nisu efikasne). One se operu ohlađenom prokuvanom vodom, a zatim se osuše i samelju u drvenom avanu.
U međuvremenu uzmite 50 grama zrna određene mahunarke, prelijte sa dve šolje vode i kuvajte 15 minuta. Ta tečnost se odlije i koristi tako da se, kada je hladna, preliju samlevene kvržice. Treba napomenuti da kvržice i voda moraju da budu od iste vrste.
Kvržice rastvorene u vodi se pomešaju sa zemljom koju smo obradili zagrevanjem. Sve dobro izmešati, prekriti krpom i ostaviti na toplo i tamno mesto nedelju dana. Posle toga imaćete spreman preparat bogat azotofiksirajućim bakterijama kojega možete koristiti za tretiranje semena vrste od koje ste uzeli kvržice i vodu posle kuvanja, ali i za tretiranje zemlje gde će ta vrsta rasti. Ne mešajte vrste, jer bakterije neće delovati.
Razgradnju materija i fiksaciju azota obavljaju, između ostalih organizama, aktinomicete i na njih otpada 40 odsto zemljišnih mikroorganizama. One su su veoma značajne za razgradnju organske materije, odnosno jedinjenja koja ne mogu razgraditi drugi organizmi. Zaslužne su za razgradnju dlaka, čekinja, celuloze, hitina.
Pripadaju grupi gram pozitivnih bakterija i "daju miris šumske zemlje" ili zdrave zemlje. Najviše ih ima u rizosferi, zoni korena. Zbog toga se još nazivaju rizobakterije. Podstiču rast biljka (sintetišu regulatore rasta), dostupnost hranljivih materija, inhibiraju rast patogena.
U jednom gramu zemljišta može biti do 100 miliona aktinomiceta, a s povećanjem pH reakcije povećava se i njihova brojnost. Odgovaraju im zemljišta bogata organskim materijama, jer ih razgrađuju i tako čine hraniva pristupačnim biljkama. Pomažu kod održavanja prirodne ravnoteže zemljišta. Stvaraju antibiotike koji kontrolišu brojnost štenih organizama. Direktno su povezane s produktivnošću i kvalitetom useva.
Razna istraživanja su pokazala da u zemljištima koja su bogata aktinomiceta nalazimo veći sadržaj minerala (azota, kalcijuma, fosfora, kalijuma, magnezijuma, cinka, bakra), ukupnih fenola i organskih materija.
Zahvaljujući njihovoj aktivnosti azot postaje mnogo dostupniji biljkama, a njegov metabolizam u tkivima biljaka je mnogo brži. To rezultira boljim vegetativnim prirastom. Bolja ishrana će u konačnici doprineti većem i kvalitetnijem rodu.
Tagovi
Autorka