Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zmaj kombajni
  • 18.01.2024. 09:00

Zmajevi kombajni gazili su po Africi, dok se u Zemunu proizvodilo preko 1.200 godišnje

Serijska proizvodnja kombajna u Zmaju dostigla je početkom osamdesetih vrhunac, a fabrika je u to slavno doba zapošljavala više od 5.500 radnika.

Foto: Hatala Tamas
  • 1.074
  • 379
  • 0

U proleće 1979. godine oko 350 porodica uselilo se u dva novoizgrađena solitera u Zemunu, u nebodere od 22 sprata. Društvene stanove svima njima dodelila je, na konkursu, tada moćna Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj, prenosi Forbes. Zgrade su zbog toga odmah dobile naziv - Zmajeve kule, po kom su i danas poznate.

Serijska proizvodnja kombajna u Zmaju dostigla je početkom osamdesetih vrhunac, a fabrika je u to slavno doba zapošljavala više od 5.500 radnika. Godišnje se proizvodilo više od 1.200 kombajna za žetvu pšenice, berbu kukuruza, uz koje je išlo i niz pratećih poljoprivrednih mašina, traktora, prikolica i alata. U to vreme se kombajnima Zmaja žnjelo 95 odsto svih žitarica u bivšoj Jugoslaviji, a ove moćne mašine izvozile su se u Afriku, Brazil, pa čak i u Kinu.

Baš na konstrukciji tih kombajna, kao i drugih poljoprivrednih mašina u Zmaju, radio je Mile Kovačević (79), koji je čitav radni vek proveo u ovoj zemunskoj fabrici. On je 1965. završio i tehničku školu Zmaja i odmah se tu zaposlio na mestu pomoćnog konstruktora.

Zmaj 142 (Foto: Zoran Popadić)

"Imao sam olovku i tablu na kojoj sam povukao prve poteze. Bilo je ukupno 18 grupa u tadašnjoj podeli posla u mom sektoru, a ja sam krenuo od pete i stigao do 17 grupe. To je bila pozicija glavnog projektanta. Rad i trud garantovali su vam uspeh u Zmaju. Viša pozicija i veća plata bili su nagrada za to", kaže Kovačević koji je zajedno sa timom ljudi konstruisao gotovo sve zmajeve mašine i dodaje da je prvi kombajn bio jaguar, pa kombajn 780, zatim univerzal, kombajn 141, 142, 125, kombajn 161, zatim familije kombajna 190, 170, 150 i tako dalje.

"Izvozili smo ih ne samo za Evropu, već i za Afriku i Brazil. Dospeli su čak i u Kinu, gde je isporučeno 500 kombajna".

Prvi kombajn "made in Zmaj" 

Fabrika Zmaj osnovana je pre skoro jednog veka, 1927. godine, kao fabrika aeroplana i hidroaviona. Nakon Drugog svetskog rata, 1946. fabrika je eksproprijacijom oduzeta vlasnicima. Tada je promenila delatnost u fabriku poljoprivrednih mašina, a iskustvo u visokoj tehnologiji koje je stečeno proizvodnjom aviona, omogućilo je dinamičan razvoj programa poljoprivrednih mašina. IPM Zmaj se prostirao na površini od 18 hektara, na vrlo atraktivnoj lokaciji - čvorištu autoputeva Beograd-Zagreb i Beograd-Novi Sad, a kompanija je u vlasništvu imala ukupno 38,5 hektara zemlje.

Početak rada IPM Zmaj obeležen je proizvodnjom jednostavnijih poljoprivrednih mašina, ali ubrzo je sklopljen licencni ugovor s poznatom svetskom kompanijom "Massey Ferguson". Proizvodnja kombajna počela je već 1955. godine, kada je montirano prvih 10 kombajna MF Zmaj-780 i četiri kombajna MF-630. Već iduće godine, proizvedeno je 110 kombajna Zmaj-780. Prvi kombajn sopstvene konstrukcije izašao je iz proizvodnih pogona Zmaja 1961. godine.

Kako se navodilo u medijima, prvi potpuno domaći kombajn - zmaj 190 bio je jedan od najvećih i najboljih u svetu. On je menjao učinak čak šest malih kombajna.

Imao je zahvat od 5,5 i 6,10 metara i propusnu moć od preko 10 kilograma žitne mase u sekundi. On je proizveden za velike kombinate, imao je 180 konjskih snaga i kombajnirao je pšenicu, kukuruz, soju i suncokret. Nedugo nakon toga, Zmaj je izbacio unapređen kombajn, model 191, koji je predstavljao i najveći proizveden kombajn. Imao je moderniju limariju, udobniju kabinu, ugrađenu klimu, novi motor veće snage, i sve se obavljalo preko dugmića.

Nesvrstani otvorili put ka Africi…

Direktno u proizvodnji u Zmaju osamdesetih godina je radilo oko 2.000 ljudi, a samo u službi razvoja oko 300, od kojih 150 inženjera i tehničara, odnosno stručnjaka koji rade na projektovanju, konstrukciji, prototipu novog proizvoda, ispitivanju prototipa, izradi dokumentacije i ispitivanju novog proizvoda. U okviru Zmaja su, pored dva sektora konstrukcije, poljoprivrednih mašina i vozila, kaže Kovačević, poslovale i fabrika procesne opreme i fabrika točkova.

Zmaj 135 u akciji (Foto: Petar Petrović)

"Pogon je radio sve tri smene, nije se stajalo. Zmajevi kombajni su se koristili svuda. U Africi su svi znali za Zmajeve kombajne, a kod nas se na njih čekao red, posebno u vreme žetve", kaže Kovačević.

Pad Zmaja

Prosperitetne godine Zmaja i njegovih, u svetu poznatih i priznatih, mašina i kombajna zamenile su ratne devedesete koje su donele sankcije, pljačku, bombardovanje. Proizvodnja se lagano gasila, nije bilo izvoza, ni uvoza. Kako je pisao dnevni list Danas 2011. godine, dolazilo je do sve češćih obustava rada, učestalih štrajkova, a kao prateća pojava i do razvlačenja fabričke imovine i otvaranja privatnih firmi.

Privatizacija Zmaja odigrala se 22. decembra 2006. godine. Na dan prodaje, u Zmaju je radilo svega 643 radnika.

Kombajn bez majstora - samo gomila gvožđa?

Naveli su da je kupac preuzeo obavezu da će tokom pet godina svake godine uvećavati obim proizvodnje. Međutim, već u decembru 2011. prestale su sve obaveze kupca prema ugovoru i definitivno se "stavlja tačka na život jedne fabrike".

To je bio kraj imperije koja je proizvela hiljade poljoprivrednih mašina, zapošljavala generacije Zemunaca, sagradila brojne stambene objekte, učestvovala u kreiranju celokupnih društvenih odnosa u Zemunu i davala perspektivu i nadu za budućnost hiljadama ljudi.

U decembru 2011. se "stavlja tačka na život fabrike" (Foto: Dejan Ris)

Kako je 2010. objavila Politika, fabrika je prodata za milion i pet hiljada evra, a ovlašćeni predstavnik konzorcijuma koji je kupio firmu, Pavle Bašić, uhapšen je 2010. godine.

U februaru 2012. godine CINS (Centar za istraživačko novinarstvo) je objavio da je država 2006. prodala Zmaj, kao strateški važno preduzeće, na tenderu konzorcijumu of-šor kompanija smeštenih na Britanskim devičanskim ostrvima i u Delaveru (SAD). Grupacija je platila milion evra za preuzimanje preduzeća i obavezala se na još šest miliona evra investicija. Vlasnici su, kako je naveo CINS, dva puta založili nekretnine Zmaja za potrebe svojih drugih preduzeća, a Zmaj se od 2011. našao u vrhu liste najvećih dužnika u Srbiji.

Poslednje mašine Zmaja, mahom traktori, proizvedene su 2006. godine. 

U galeriji ispod teksta možete da vidite razne modele Zmaj kombajna.


Foto prilog


Tagovi

Zmaj kombajni Fabrika Zmaj Mile Kovačević Poljoprivredne mašine Zmaj u Africi


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB