ZZ "Zrenjanin" - preko trnja do vlastite zemlje

Nakon usvajanja Zakona o zadrugama 29. decembra prošle godine, zadruge i zadrugari su se našli pred mnoštvom dugogodišnjih problema koje moraju da reše. Svesrdna pomoć stiže od Zadružnog saveza Vojvodine koji je u februaru organizovao seminar za zadruge sa ciljem što boljeg upoznavanja obaveza zadruga, a koje se vezuju za primenu novog zakona.

Akcenat je stavljen na usklađivanje sa novim Zakonom o zadrugama jer se ovaj proces mora obaviti u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona. To znači najkasnije do 7. januara 2017. godine. U praksi, usklađivanje je započelo više zadruga. Neke od njih to rade samostalno, dok su druge zatražile pomoć ZSV. U ovom delu nema većih uočenih problema.

Problemi - prevođenje društvene u zadružnu svojinu

U skladu sa novim Zakonom, zadruge imaju rok od tri godine za podnošenje zahteva za prevođenje društvene u zadružnu svojinu nad poljoprivrednim zemljištem. Ovde su se problemi javili već krajem januara ove godine.

"Po zaključku Upravnog odbora ZSV od 18. februara 2016. godine, Savez je povodom uočenih problema tražio od Ministarstva privrede da organizuje sastanak na kojem bi učestvovali: predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Uprave za poljoprivredno zemljište, Državnog pravobranilaštva, Republičkog geodetskog zavoda i Zadružnog saveza Vojvodine. Problem je uočen na području opština Zrenjanin i Žitište, gde su službe Republičkog geodetskog zavoda u skladu sa Zakonom o zadrugama počele da donose rešenja o upisu zadružne svojine po podnetim zahtevima zadruga, a na koje su od strane nadležnog Državnog pravobranilaštva - odeljenja u Zrenjaninu, podnete žalbe na svako rešenje", kaže Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka ZSV.

Ima li mesta žalbi?

Zadruge koje su dobile žalbe su se obratile Savezu za stručnu pomoć, koji je nakon analize predmeta zaključio da, po ocenama Saveza, nije bilo razloga za podnošenje žalbe na doneta rešenje o upisu zadružne svojine.

"Traženi sastanak je održan u Ministarstvu privrede 03. marta 2016. godine, uz učešće svih predloženih učesnika. Zaključeno je da Rrepublički geodetski zavod donosi rešenja u skladu sa zakonom, pri čemu su iskazali spremnost da svoja rešenja dopune u obrazloženju u delu da je zadruga izvršila razgraničenje društvenog i državnog poljoprivrednog zemljišta, te da se upis zadružne svojine obavlja u skladu sa čl. 108 st. 1 Zakona o zadrugama. Takođe je uočeno da problem proističe iz stava Ministarstva poljoprivrede - Uprave za poljoprivredno zemljište, na osnovu kojeg je pravobranilac i postupao, a odnosi se na tvrdnju da iz rešenja Republičkog geodetskog zavoda ne vide da li je poljoprivredno zemljište razgraničeno ili ne. Svi prisutni na sastanku nisu bili saglasni sa stavom Uprave za poljoprivredno zemljište, obzirom da je Zakon o zadrugama jasan u ovom pogledu, jer je Republički geodetski zavod zadužen da obavi kontrolu svoje dokumentacije pri donošenju rešenja, što je i radio u dosadašnjim postupcima, odnosno Uprava za poljoprivredno zemljište neprecizno tumači odredbe zakona", objašnjava Nestorov Bizonj.

Po podnetim žalbama, postoji mogućnost da se postupak koji bi trebao da se sprovede po zakonu najduže za 60 dana, odlaže godinama do konačnog rešenja, imajući u vidu sporost rešavanja predmeta po žalbama na rešenja Republičkog geodetskog zavoda, što neopravdano nanosi štetu zadrugama. Ostaje da se vidi da li će uočeni problem biti rešen nakon ovog sastanka.

"Zapelo" u katastru

Rušenjem sudskog poravnanja 2006. godine ZZ "Zrenjanin" ostala je bez imovine, odnosno bez poljoprivrednog zemljišta. Zajedno sa Republičkim geodetskim zavodom su podneti zahtevi za upis zadružne svojine, ali oni nisu odobreni. Ova zadruga je bila prinuđena da pokrene sudski postupak.

"Uporedo su pokrenuta dva sudska postupka za povraćaj celokupne imovine 2009. i 2010. godine. Jedan se odnosi na katastarsku opštinu Lukićevo u kojoj se potražuje 57 hektara, dok se drugi odnosi na KO Zrenjanin 3 gde se potražuje blizu 400ha. Za KO Likićevo stigli smo do Osnovnog suda. Po Rešenju smo od 57ha dokazali vlasništvo na 50ha.

Na ovu odluku žalio se javni pravobranilac, postupak je dodeljen Apelacionom sudu koji smatra da za slučaj nije nadležan sud, te da smo sve trebali rešiti u upravnom postupku. Ponovo smo podneli Zahtev da se ova zemlja upiše kao zadružna, ali do danas katastar to nije učinio", kaže Zorica Galović, direktorka ZZ "Zrenjanin".

Vrzino kolo, pa sve u krug

U Zakonu o zadrugama stoji da se sudski postupci moraju okončati kako bi se podneo zahtev za uknjižbu društvene u zadružnu svojinu nad poljoprivrednim zemljištem. To znači da se cela priča oko ZZ "Zrenjanin" vraća na početnu poziciju i da se sve vrti u krug, od Republičkog geodetskog zavoda do suda, od suda do apelacije koja sve vrati ponovo u upravni postupak. "Za bezmalo 200ha oranica u KO Zrenjanin 3 sudski postupak još uvek nije okončan. Sve je prekinuto jer smo podneli Zahtev za upis svih površina. I ovde odgovora još uvek nema. Ove površine su uglavno završile kao državna zemlja koja se daje u zakup, a mi smo čak i učestvovali u licitaciji, izlicitirali 14ha svoje zemlje", objašnjava Galović.

O odustajanju se ne razmišlja

Galović takođe kaže da od vraćanja poljoprivrednog zemljišta koje je bilo društveno, pa državno, a sada opet treba da bude zadružno ZZ "Zrenjanin" sa njom na čelu i 65 zadrugara, neće odustati. Sada je nemoguće sprovoditi principe zadrugarstva, jer se u ovoj zadruzi posluje po principu kooperacije oko koje je osim 65 zadrugara okupljeno i 150 kooperanata. "Mi ugovaramo proizvodnju ali po nepovoljnijim uslovima, jer kad nema novca iz sopstvene proizvodnje, sve je skuplje. U nezavidnom smo položaju, ali još uvek funkcionišemo. To se dešava osam godina unazad. Zadrugari nisu oštećeni, jer ugovaramo prizvodnju i nabavljamo repromaterijal za njih. Oštećeni su u onom delu koji podrazumeva povoljnije uslove da imamo sopstveno zemljište koje bi ili davali zadrugarima u arendu, ili ga obrađivali i na taj način pospešili rad same zadruge", zaključuje Zorica Galović.

Ova zemljoradnička zadruga vrši i otkup poljoprivrednih proizvoda od zadrugara i kooperanata i to pšenice, suncokreta, kukuruza. Od nabavke repromaterijala do predaje poljoprivrednih proizvoda zadruga je garant plaćanja i čuvanja te robe. Želja svih poljoprivrednika okupljenih oko ZZ "Zrenjanin" je da ona opet postane ono što treba da bude, stožer u razvoju poljoprivrede. Ne treba zaboraviti da je u svim zemljama članicama EU zadrugarstvo izuzetno razvijeno i predstavlja bazu za sve ostale vidove horizontalnog i verikalnog udruživanja.